Page 293 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

kao da ih neprestano grle. A devojke ili mladići prate starog oca ili majku obgrlivši ih
jednom rukom oko ramena, a drugom držeći nad njima kišobran.

*

Istinsko gostoljublje koje je dugo živelo u našem narodu, i još ponegde živi, stvar je
nesumnjivo nesavremena i zastarela, osuđena na propast zajedno sa patrijarhalnim
društvom, plemenskim uređenjem i starinskim načinom putovanja. Ali, samo po sebi, ono
je veličanstveno i predstavlja veliku tekovinu u čovekovoj borbi protiv varvarstva, a za bolji
položaj čoveka u svetu i bolje odnose među ljudima. To je dragocen lanac ljudskih usluga
i obaveza koji je zaista grehota bilo prekinuti. Ali taj čovečni običaj, koji se još održava
ponegde na selu, pa čak i u varošima, pretvara se u tragičan nesporazum kad ga naši
ljudi pogrešno primene na neke strance, naročito ljude iz Centralne Evrope, i naročito
Nemce. Ne sve, i ne samo Nemce.

Prosečan Nemac - kažem „prosečan“, jer naravno da su i ovde svi izuzeci mogućni - ne
prima gostoljublje kao dar i obavezu, nego ga iskorišćuje, računa sa njim kao sa vašom
slabošću. Ako ste prema njemu pažljivi, on tu pažnju prima kao nešto što mu s pravom
pripada, što mu vi dugujete. I sa svakim aktom pažnje i gostoljublja, učtivosti i srdačnosti,
vi u njegovim očima bivate manji, a on - snažniji. Vašu gostoljubivost on smatra vašom
urođenom slabošću, vrstom prirodnog danka koji njemu i njegovima duguju niže i slabije
rase. Biti uslužan i gostoljubivprema takvima znači povrediti osnovno načelo gostoljublja:
jednakost i uzajamnost, znači grešiti i prema sebi i prema njima. A korektnim i uzdržljivim
stavom razbiti tu njihovu zabludu o prirodi našeg gostoljublja - znači učiniti uslugu i sebi i
njima, izbeći niz ružnih i teških nesporazuma, šteta i poniženja.

(Karakteristično je da Nemac Taube, u svom delu iz XVIII veka, govori o manama i
vrlinama Srba, ali njihovo gostoprimstvo i ne pominje, nego ga uzima kao prirodnu stvar,
kao vrstu duga prema strancu putniku.)

*

Poznato je da je Drina opasna i podmukla reka u kojoj se često i dobri plivači dave. Nas
su u detinjstvu time plašili i opominjali nas da se čuvamo njenih brzaca i virova. Ponavljali
su nam često i ovu priču.

Rekla jednom Drina: „Da je meni namamiti i uhvatiti opreznog i plašljivog momka, a onog
smelog, koji se pouzdaje u svoju snagu i veštinu i ne zazire od opasnosti, ja imam uvek u
rukama. Za njega mi je lako.“

*

Mislim da ih poznajem dosta dobro. To su ljudi živa duha, željni novosti; skloni čulnim
uživanjima svake vrste, slabo razvijeni telesno i ne naročito spretni i okretni, a nisu istrajni
ni dosledni u naporima. Uzdržljivi su i nepoverljivi u srazmeri sa svojim slabostima.
Njihova misao izgleda originalna i smela, i brza je, ali često pogrešna već u samom
korenu, a u neskladu sa stvarnošću koja ih okružuje; i što je taj nesklad veći, to oni više
drže do te svoje misli i umeju od nje da naprave osnov i smisao svoga postojanja; ako
treba, i ginu za nju, a često i kad ne treba.

*