Page 293 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 293

kao da ih neprestano grle. A devojke ili mladići prate starog oca ili majku obgrlivši ih
       jednom rukom oko ramena, a drugom držeći nad njima kišobran.


                                                            *


       Istinsko gostoljublje koje je dugo živelo u našem narodu, i još ponegde živi, stvar je
       nesumnjivo nesavremena i zastarela, osuđena na propast zajedno sa patrijarhalnim
       društvom, plemenskim uređenjem i starinskim načinom putovanja. Ali, samo po sebi, ono
       je veličanstveno i predstavlja veliku tekovinu u čovekovoj borbi protiv varvarstva, a za bolji
       položaj čoveka u svetu i bolje odnose među ljudima. To je dragocen lanac ljudskih usluga
       i obaveza koji je zaista grehota bilo prekinuti. Ali taj čovečni običaj, koji se još održava
       ponegde na selu, pa čak i u varošima, pretvara se u tragičan nesporazum kad ga naši
       ljudi pogrešno primene na neke strance, naročito ljude iz Centralne Evrope, i naročito
       Nemce. Ne sve, i ne samo Nemce.


       Prosečan Nemac - kažem „prosečan“, jer naravno da su i ovde svi izuzeci mogućni - ne
       prima gostoljublje kao dar i obavezu, nego ga iskorišćuje, računa sa njim kao sa vašom
       slabošću. Ako ste prema njemu pažljivi, on tu pažnju prima kao nešto što mu s pravom
       pripada, što mu vi dugujete. I sa svakim aktom pažnje i gostoljublja, učtivosti i srdačnosti,
       vi u njegovim očima bivate manji, a on - snažniji. Vašu gostoljubivost on smatra vašom
       urođenom slabošću, vrstom prirodnog danka koji njemu i njegovima duguju niže i slabije
       rase. Biti uslužan i gostoljubivprema takvima znači povrediti osnovno načelo gostoljublja:
       jednakost i uzajamnost, znači grešiti i prema sebi i prema njima. A korektnim i uzdržljivim
       stavom razbiti tu njihovu zabludu o prirodi našeg gostoljublja - znači učiniti uslugu i sebi i
       njima, izbeći niz ružnih i teških nesporazuma, šteta i poniženja.


       (Karakteristično je da Nemac Taube, u svom delu iz XVIII veka, govori o manama i
       vrlinama Srba, ali njihovo gostoprimstvo i ne pominje, nego ga uzima kao prirodnu stvar,
       kao vrstu duga prema strancu putniku.)


                                                            *

       Poznato je da je Drina opasna i podmukla reka u kojoj se često i dobri plivači dave. Nas
       su u detinjstvu time plašili i opominjali nas da se čuvamo njenih brzaca i virova. Ponavljali
       su nam često i ovu priču.


       Rekla jednom Drina: „Da je meni namamiti i uhvatiti opreznog i plašljivog momka, a onog
       smelog, koji se pouzdaje u svoju snagu i veštinu i ne zazire od opasnosti, ja imam uvek u
       rukama. Za njega mi je lako.“


                                                            *

       Mislim da ih poznajem dosta dobro. To su ljudi živa duha, željni novosti; skloni čulnim
       uživanjima svake vrste, slabo razvijeni telesno i ne naročito spretni i okretni, a nisu istrajni
       ni dosledni u naporima. Uzdržljivi su i nepoverljivi u srazmeri sa svojim slabostima.
       Njihova misao izgleda originalna i smela, i brza je, ali često pogrešna već u samom
       korenu, a u neskladu sa stvarnošću koja ih okružuje; i što je taj nesklad veći, to oni više
       drže do te svoje misli i umeju od nje da naprave osnov i smisao svoga postojanja; ako
       treba, i ginu za nju, a često i kad ne treba.

                                                            *
   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298