Page 292 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Otkri nebo odjednom svoje modre razgaline i svet svoje najdublje vidike.

*

Jedno vreme sam živeo među suvim, tvrdim, takoreći prirodno bezdušnim ljudima. Patio
sam dugo i dosta, a onda sam se oslobodio njihovog društva, i to koristeći se upravo tim
njihovim osobinama. Pokopao sam ih u zaborav, zajedno sa svim njihovim postupcima.
Ostalo je u meni samo jedno neveliko prazno mesto, kao mala pustinja koja me ponekad
podseti na to vreme i te ljude.

*

„Da ga uzmeš za noge i izvrneš naopako, pre bi mu istresao dva oka iz glave nego dva
dinara iz džepova.“

(Čuo u Sokobanji 1972. god.)

*

Na visoravnima Ozrena, iznad Sokobanje, raste i cvate božur; njegovi cvetovi liče zaista
94
na krupne rane i imaju boju teške, tamnocrvene krvi.

*

Ima čudnih dana, kao što je ovaj. Uzalud pokušavam da radim, iako je jutro sveže i ja
zdrav i raspoložen. Otpočinjem dva-tri razna posla, ali posle prvih redaka svaki zapinje, i
to ne zbog mrtvila duha i suvoće mašte, kao što biva ponekad. Ne, naprotiv! Moja misao
ide brzo i moja mašta tka jasno. Ali umesto zamišljenih lica, predela i predmeta, javljaju se
samo poznati ljudi i krajevi, oni koje sam voleo i izgubio. Prilaze mi ljudi sa svojim
najlepšim osmejcima i znanim pokretima; šire se preda mnom predeli sa rečitim izrazom
svoje lepote.

Gledamo se kao što nismo umeli da se vidimo, i govorimo jedno drugom ono što nismo
stigli da kažemo. Plete se niz prizora, čitav život jedan koji nije prošlost, ali nije ni
sadašnjost, nego pomalo i jedno i drugo.

I to mi smeta da radim, kao što su mi nekad smetale i gonile me iz kuće žive i stvarne
strasti.

(Sarajevo, 7. VIII 1945)

*

Još jedan zapis sa puta po Kini.

Pirinčana polja pod sitnom, gustom kišom. Predeli kakvi se viđaju na starim kineskim
slikama. Seljaci sa širokim šeširima i kratkim ogrtačima od pirinčane slame. Žene i starci
pod žutim kišobranima. I svuda vlaga i sivocrno, hranljivo, blagosloveno blato od kojeg se
živi i u koje se leže kad život dođe kraju. Humke pokojnika nalaze se uvek na ivici
pirinčanih polja, obeležene visokim kamenom. A putem između njiva prolaze žene sa
detetom na grudima. Ovdašnje žene nose svoju decu ne kao teret nego kao dragocenost,