Page 283 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 283
među granama pinija, terasu sa tri stuba i kameni sto sa zelenim rosnim smokvama,
rakijom lozovačom, načetim dobrim hlebom i dobroćudnim nožem kraj njega. Tome će se
sami od sebe pridružiti: grančica ruzmarina, dva-tri lista lovorike, struk morača, i malo
morske soli od koje si se zagrcnuo prilikom poslednjeg kupanja.
Neka ti to bude uspomena koja će te pratiti nekoliko dana ili meseci, sve dok ne dođe
vreme da, bez žaljenja, ustupi mesto nekom drugom sećanju nekog novog i drukčijeg
sveta.
*
Poznati fotos koji prikazuje dva čoveka iz kosmičke letilice „Apolo 12“ kao da podseća na
nešto. Na što, to ne bih mogao reći, ali sve mi se čini da su tako morali izgledati prvi ljudi
koji su se, u danom trenutku svoga razvitka, uspravili i počeli da se, na dve noge, oprezno
i sporo kreću po zemljinoj površini. Ne bih mogao da kažem otkud mi ta pomisao, ali ona
postoji i javlja se u meni kad god pogledam fotos o kome je reč.
*
Ponoć je prošla a ja sam daleko od svake pomisli na san i spavanje. Osećam se bodar i
čio. U meni gori neka vatra jarkim plamenom koji bi hteo da što više osvetli prostor oko
mene.
*
Pre spavanja.
Naše glavne muke, to su sva ta pitanja koja nas budne muče i sprečavaju da mislimo o
drugim, za nas važnijim stvarima, a kad ipak uspemo da zaspimo, brzo nas bude iz tog
sna.
E, sad zamislite da su sva ta pitanja - odavno rešena. Da, rešena, i to na čudesan način
rešena, još pre nego što su i postavljena, samo što mi ljudi kratka vida i skučena duha ne
primećujemo to, nego se nepotrebno mučimo njima i danas.
Prišapnite to sebi pre spavanja i videćete da se i na tom jastuku od varke može zaspati
stvarnim snom, prebroditi u tom snu noć, i doživeti svetlost dana i radost buđenja.
*
Bilo je nečeg animalnog u njenoj sporosti.
*
To je bio čovek koji je svakom rečju svojom, svakim pogledom i pokretom izazivao varljive
nade u sabesedniku i otvarao pred njim mogućnosti za koje do malopre ni sam nije slutio
da bi mogle postojati, i koje se nikad neće moći ostvariti.
To je za ljude oko njega, kao i za njega samog, bilo izvor mnogih nesporazuma,
razočaranja i nezgoda, ali se toga nije mogao osloboditi. Takav je bio i ostao, neizlečiv i
nepopravljiv.
