Page 189 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Gospođa N. je molila predsednika Opštine, koga je dobro poznavala i sa kojim je bila u
nekom srodstvu, da naredi da se poseku te lipe i na njihovo mesto posade kestenovi,
kako bi njen sin bio pošteđen mirisa koji ne podnosi i kako bi mogao da uči.

Istinu valja reći, predsednik nije udovoljio toj želji, ali ostaje činjenica da je ona zaista to
tražila.

*

U turskom Ministarstvu inostranih poslova bile su u ono vreme (oko 1936. god.) sve
glavne ličnosti nagluve, i nisu to krile ni najmanje, nego upadljivo pokazivale. Jedan
maliciozan stranac uvek je tvrdio da je to samo koketerija i jedan naročit način laskanja
tadanjem predsedniku vlade koji je gluv „comme un sac de charbon“.

U Sviftovim pismima vidim da je njegov šef i zaštitnik, prvi ministar kraljičin, lord Harlej,
bio gluv na desno uvo i svakome okretao levo pri razgovoru. Istu manu imao je i Svift, i
tim povodom piše: „Ne smem da mu kažem da je kod mene isti slučaj, jer se bojim da ne
pomisli da mu laskam oponašajući ga.“

*

U sarajevskoj čaršiji kruži uvek poneka uzrečica, kratka i naoko bez smisla, koju čaršijski
ljudi ponavljaju neumorno, u svakoj prilici, dajući joj smisao koji žele i koji im trenutno
treba, uvek šaljiv, opscen ili podrguljiv. Tako se nekad dovikivalo: „Imaš u šta?“ (Stvar je
potekla od bezazlenog bakalina koji je, izmerivši jednoj mladoj ženi oku krompira, upitao
ima li u šta da primi krompir.) Zatim je dugo vremena upotrebljavana uzrečica: „Tak’a
zemlja!“ A sada čujem kako muškarci u čaršiji dovikuju jedan drugom, u svima mogućnim
tonovima: „Ne daj na se!“

A nedavno sam čuo kako čovek sa jednog dućana ironično dovikuje drugom: „Hoće od
toga, hoće!“ - To je najnovija od tih njihovih uzrečica.

*

Jedan siromašan musliman s Vratnika nije imao novca da se ponovi za Bajram. Smogao
je svega toliko da kod Jevrejina „Pred imaretom“ kalupira svoj stari fes. A kad je taj fes
stavio na glavu i pogledao se u ogledalu, on je sa divljenjem i zadovoljstvom uskliknuo:
65
„E, ljudi, što haljinka izmijeni čojeka, to je čudo!“

*

Čudna je ova sarajevska grmljavina za vreme letnjih oluja. Usled blizine i teskobe brda
oko varoši, gromovi odjekuju jače i svaki ostavlja utisak prave katastrofe. Podsećaju na
bombardovanje iz vazduha.

*

Čiča je, posle više od pedeset godina bračnog života, govorio babi: „Pedeset godina, bre,
pedeset godina! Sve da si mi pevala kao ona u Operu što peva, pa bi mi dosadila„A ti
meni nisi dosadio. Ne, nimalo! Ni najmanje!“ Odgovara baba uvek sa rezigniranom
ironijom na dedovu šalu.