Page 158 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 158
*
Treba se miriti čak i sa tim da pravi i najveći aplauzi najboljih gledalaca dolaze onda kad
ih više ne možete čuti. Možda je veličina i tragika pravog umetnika u tome što je spreman
da učini (i otrpi) sve upravo za takvu vrstu uspeha, jer uspeh je voće koje kasno sazreva. I
najveći i najlepši darovi koje umetnik nosi u sebi neće se moći potpuno razviti i biće uvek
ugroženi, ako se njihov nosilac ne izleči od sujetnih i olakih očekivanja i naivnog
verovanja da ima i da može biti nezarađenih priznanja i neplaćenih uspeha. (Jednoj
glumici.)
*
Sve slabije vidim, sve teže čitam i pišem. Očigledno, mrkne mi polagano svet pred očima.
Lekari nastoje da me ohrabre i umire. Tešim se i sam, čim mogu i kako mogu. Teši me
čak i naivna misao da su mudraci i dobri majstori, kroz istoriju čovečanstva, često pod kraj
života gubili vid. (Tako naša sujeta nalazi hrane i u našim sopstvenim nesrećama.)
*
Petar Kočić će ostati kao primer pisca koji je na najkraći, najjasniji i najbolji mogući način
uspeo da saopšti ono što je imao da kaže ljudima svoga jezika.
*
Šatobrijan je, govoreći o svom opisivanju američkog kontinenta, zabeležio i ovo:
„Ja’i mêlé bien de fictions à des choses réelles, et malheureusement les fictions prennent,
54
avec le temps, un caractère de réalité, qui les métamorphose.“
(Pitam se da li se vicomte nije, kao toliko puta u životu, i ovde varao, i to na svoju štetu, i
da i ovde ne uzima „fikcije“ za „realnosti“ i obrnuto.)
*
Neprijatan (i pomalo tužan) primer kako naši ljudi malo površno poznaju svoj jezik pruža
članak jednog zagrebačkog arheologa, koji sam čitao ovih dana. Članak govori o
grobovima iz neolita koji su otkopani u Dalmaciji; u članku se nalazi i ovaj stav:
„Dalje je značajno da mandibule cijelih kostura u blokovima 56, 64 i 72 nisu imale donje
zube mudrosti. Međutim, tri ostale mandibule imaju zube mudrosti.“
Tako taj čovek prevodi bukvalno i nespretno nemačku reč WEISHEITSZAHN ili
italijansku DENTE DEL GIUDIZIO, dok mu na raspolaganju stoji lepa naša reč UMNJAK, za
koju on, siromah, kao da nije nikad čuo.
*
Slušam ponekad na radiju redovnu emisiju „Stvaraoci i dela“. Tu je često govor o
naučnicima ili umetnicima koji su živeli neshvaćeni i umrli nepriznati. Autori tih čitulja
govore tronuto i sentimentalno, ali obično s visoka, ako pronicljivi kritičari prošlosti i hrabri
osvetnici „stvaraoca“ o kome je toga dana reč. Tako ti nesrećni stvaraoci iz prošlosti imaju
