Page 54 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

папа и, наравно, султан Бајазит сам. И Матија Корвин, краљ
Угарске и папа Инокентије ВИИИ желели су да им буде изру-
чен Џем, како би се њиме послужили као средством у борби
против Турске и Бајазита ИИ. Али лукави Пјер Д’Обисон задр-
жава драгоценог роба у својој власти и помоћу њега на врло
вешт начин уцењује на све стране, и Бајазита, и египатског
султана, и папу. Бајазит му плаћа велику суму за Џемово
издржавање, у ствари зато да Џема не пушта и не предаје дру-
гом. Папа му обећава кардиналски чин ако му изручи Џема.
Египатски султан му даје знатне суме. Чак и несрећна Џемова
мајка, која је живела у Египту и није престајала да ради на
ослобођењу свога сина, шаље му новац за Џема, али новац
остаје код великог мајстора.
То отимање око »султановог брата« и спретна игра
Д’Обисонова трајали су осам година. За све то време Џем је
превођен из једног француског утврђеног града у други, увек
под јаком стражом јерусалимских витезова. Мало-помало
лишавају га пратње. На крају му је остало свега четири-пет
верних пратилаца. Сви покушаји да побегне и да се спасе из
шака вероломних јерусалимских витезова остају без успеха.
Султан Бајазит са своје стране чини све да се ослободи прити-
ска који на њега врши цео хришћански свет помоћу злосрећ-
ног брата који је постао средство у рукама тога света. Он се
обавештава о свом брату код Млечана, код Дубровчана, код
напуљског краља, он одржава стално везу са Пјером
Д’Обисоном и чини му знатне уступке сваке врсте. Њихови се
интереси, поред свега, у извесном смислу подударају.
Д’Обисону је стало да задржи што дуже Џема у својој власти и
да помоћу њега уцењује помало цео свет, а Бајазиту је главно
да се његов брат-супарник налази у неком сигурном затвору, а
не на челу неке војске која креће против Турске.
Осме године Џемовог боравка у Француској– а година је
1488– дипломатска борба око његове личности достиже врху-
нац. У Француску стижу изасланици са свих страна и сви имају
за свој главни задатак Џемову личност. Бајазитов изасланик,
Грк и хришћанин Антонио Рерико, потпомаган од изасланика
54