Page 54 - Odiseja
P. 54

Homer: Odiseja


                                                                   24
            750                  Nego se daj opèri i odjeću čistu obuci
                                 Pa ti sa dvorkinjama uzađi u sobe gornje
                                 Te egidònošē Zeusa pomoli se kćeri Ateni,
                                 Jer i iz smrti ona izvúći sina ti može.
                                 Kukavna starca nemoj rastužit, jer mislim, da sasvim
            755                  Blaženim bozima porod Arkísijev omrzo nije;
                                 Vazda će jedan još u životu biti, — rukovat
                                 Domom da visokim može i dalekim poljima rodnim.«
                                    Reče i utaži plač joj, u očima ustavi suze.
                                 Tad se Penelopa opra i odjeću ȍbūče čistu,
            760                  Ù sobe ùzāđē gornje i dvorkinje uzađu s njome;
                                 U koš ječmenog zrnja namètāv Atenu zazove:
                                    »O egidònošē Zeusa o kćeri nestrta nikim,
                                 Čuj me, Atena, Odisej dosjetljivi ako je tebi
                                 Ikad sažego u čast il' ovčja il goveđa stegna
            765                  Pretila — sad mi se toga spomeni i mȉlōg mi sina
                                 Spasi, a objesne ì zlē odvrati prosce od mène.«


                              c. Prosci spremaju ubijstvo. Penelopin san. 767—847.


                                    Reče i pocikne nato, a boginja molitvu čuje.
                                 Po sjenovitim tada po dvorima prosci uzàvrū;
                                 Gdjekoji ob'jesni mladić ovako je rekao tada:
            770                  »Kraljica prošena mnogo zac'jelo priređuje svadbu
                                 Nama, a ne zna, da sinu ubijstvo se gotovi njenu.«
                                    Tako je gdjekoji reko, a ne znaše, kako je bilo.
                                 Tada prozbori njima Antìnoje ì reknē ovo:
                                 »Nemojte nikako vi, o nesretnici, govorit
            775                  Sada prkosnih r'ječi, da ne javi u kuću tkogod.
                                 Nego ustajmo sad i natiho misao onu
                                 Svršimo, koja se svima u grudima svidjela nama.«
                                    To izrèkāvši dvaest drugóvā najboljih obra
                                 I s njima ode do morske do obale ì lāđē brze.
            780                  Najprije porinu oni u morsku dȕbinu lađu,
                                 Katarku postave zatim i jèdra nà lāđu, cȓnū,
                                 Vesla utaknu oni izàtog u kožane gužve,
                                 Pravo, valjáno sve i bijela razapnu jedra.
                                 Za njima oružje njihne donesu prehrabre sluge.
            785                  Podalje lađu u vodi osìdrāvši iziđu iz nje,
                                 Večerat uzmu, a zatim do sutona čekati stanu.
                                    Tamo u sobi gornjoj Penelopa ležaše mudra
                                 Jednako ne jedav ništa, ne okusiv jela ni pića;
                                 Mišljaše, da l' će joj sin nezázornī smrti utèći,
            790                  Ili će njega savladat i ubiti prkosni prosci.
                                 Kako se zabrine lav u ljudskoj se našavši hrpi
                                 Bojeć se, kad li će ga opkoliti himbeno ljudi,
                                 Tako se brinula ona, dok san joj tvrdi ne dóđe;

                   24
                     750. Ljudi se Homerova doba prije svake molitve ili žrtve peru i čiste, ali ne samo tijelo nego i odjeću i
                   posuđe.

                                                                                                       54
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59