Page 51 - Odiseja

Homer: Odiseja

Mene je vitez Fedim obdario nekada njime,
Sidonski kralj, kad jednoć u dvorima njegovim bijah
Dočekan putujuć kući, a sada tebi ga dajem.«

B. Prosci snuju kako će ubiti Telemaha. 620—847.

a. Prosci odlučuju ubiti Telemaha. 620—674.

620 Dok su se obadva njih razgovarali besjedeć tako,
Dotle u kuću kralja božanskoga zvanice dođu,
Sa sobom vođahu ovce i nošahu junačkog vina,
Žene povèzāčā krasnih izà njīh nošahu hljeba;
Tad se užurbaše svi oko gozbe u kraljevu dvoru.
625 U to su vr'jeme prosci pred dvorom Odiseja divnog
Bacali kolutove i džilite, gdje su i dosad,
Na tlima utabanim za zabavu, ob'jesti puni.
Sjèđāhu samo Antìnōj i bogu slični Eurìmah,
Izmed prosácā prvaci, junáštvom najbolji od svih.
630 Njima se Fronijev sin Naémon prikuči blizu
I Antìnoju riječ progovori pitajuć njega:
»Znamo li u srcu svom, Antinoje, ili ne známo,
Kad će se vratit Telemah iz Pila pjeskovitog grada?
Pošo je u lađi mojoj, a sada je potreba meni,
635 Da u široku odem u Elidu, gdje mi je dvanest
Kobila, tegleće koje mazgòve goje; još nisu
Ujarmljeni, a želim da dognam i ujarmim kojeg.«
Tako reče Noémon, a oni se u čudu nađu,
Jer su mnili, da u Pil u Nelejski nije Telemah
640 Pošo, već na polju da je il' kod stada il' kod svinjara.
Onda Eupitov sin Antìnoje prozbori njemu:
»Istinu reci mi pravu, i kad je otìšō, i s njime
Koji su odabrani po Itaci momci, il' sluge
To su mu il' težaci? učiniti i to bi mogo.
645 Ded odgovori mi pravo, da znadem, što te sad pitam:
Je li ti silom lađu prekò voljē oteo tvoje.
Il' si mu rado dao, kad molbom se tebe navézō?«
Njemu Fronijev sin Noémon reče ovako:
»Sam sam mu rado dao; pa što bi uradio drugi,
650 Kada bi zȁiskō što u njèga nevoljan čovjek,
Kakav je bio on? ne od'jelit bilo bi teško!
A s njim je momčad otišla, u narodu prvi junaci,
Što ih međù nama ima; a vođu, vidjeh, imadu
Mentora ili boga, na kojega posve je nalik.
655 Nego se nečemu čudim: zamotrih Mentora ovdje
Jučer ujutru rano, a u Pil' se zàvezō onda!«
Tako im reče on i u kuću očevu ode,
A srce junačko onoj obojici udari u gnjev,
U hrpu posade prosce i reku im prestat od igre.

51