Page 52 - Odiseja
P. 52

Homer: Odiseja



            660                  Onda Eupitov sin Antìnoje prozbori njima
                                 (Zlovoljan, njegovo srce veòma se napuni gnjeva
                                 Mračno, a oči mu ognju žarkovitu budu tad slične):
                                 »Aj Telemah je svoj izvršio posao drsko!
                                 Nà pūt otíde, a mî smo govòrili, nikad da nêće!
            665                  Izmed tolìkīh nâs prekò voljē naše se ùkrō
                                         22
                                 Momčić  i spremio lađu, po narodu najbolje obro.
                                 On će nam o zlu radit i poslije; nego mu snagu
                                 Slomio Zeus, dok nije u napon došao jošte!
                                 Nego mi dvadeset dajte drugara ì lāđu brzu
            670                  Da med gredòvitīm Samom i Itakom njeg u tjesnâcu,
                                 Kad se vraćao bude, uvrebat i spaziti mogu,
                                 Neka mu ne bude milo za svojim broditi ocem.«
                                    To im reče, a oni povlađujuć nukat ga stanu,
                                 Zatim ustanu opet i u dom Odisejev odu.


                     b. Penelopa saznaje da prosci hoće da joj ubiju sina. Euriklijin savjet.
                                                        675—766.


            675                     Sve je Penèlopa to za vrijeme dočula malo,
                                 Što su govorili prosci o glavi Telemahu radeć.
                                 Jer joj je javio Medon oglàsnīk, koji je čuo
                                 Stòjēć pred dvórom, kad v'jéće unútra snȍvāhu òni.
                                 I on u kuću ode Penelopi sve to prokazat.
            680                  Na prag kada on stupi, Penelopa zapita njega:
                                 »Zašto te ponosni prosci do mène, glasniče, šalju?
                                 Valjada sluškinjama božanskog Odiseja kazat
                                 Poso da prestanu radit i gozbu gotove njima?
                                 O da me prosili nisu ni ovdje ikada bili
            685                  I da im ovo bude i zadnja i posljednja gozba!
                                 Čêsto se kȕpīte óvdje i žíveža mnȍgo trošíte
                                 I Telemaha hrabrog imanje. Vi od otácā
                                 Svojih ne čuste nikad kazivat, dok bijaste djeca,
                                 Kakav je bio nekad Odisej med ocima vašim;
            690                  Nikad u narodu nikom učinio nepravde nije
                                 Nì rekō nikakve on; ta božànskīh je običaj králjā
                                 Jednog čovjeka smrtnog da ljube, da nà drugōg mrze;
                                 Nikad bezakonje on učinio nikome nije,
                                 A vi srce svoje pokazujuć i djela ružna
            695                  Poslije dobročinstva ne znadete nikakve hvale!«
                                    Razuma puni Medon odgòvorī kraljici ovo:
                                 »Ej da je, kraljice, zlo u domu ti najveće to sad!
                                 Nego i mnogo veće i strašnije stali su drugo
                                 Smišljati zlo, al' nȅ dō im to izvršit Kronìōn!
            700                  Britkom su mjeđu prosci Telemaha nákani ubit,
                                 Kada se vrati, a ôn je za oca svoga da čuje,
                                 U Lakedèmon divni i u Pil presveti pošo.«

                   22
                     666. »Momčić« — podrugljivo rečeno, kao da Telemah, iako je već dosegao dvadesetu godinu života,
                   još nije prešao dječačku dob.

                                                                                                       52
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57