Page 47 - Odiseja
P. 47
Homer: Odiseja
Mnogo se bozima moleć, povedoh do tri drugara,
Kòjī mi òd svīh bjèhu uzdànijī ù svakōm pòslu.
435 Pošto u široka morska Idóteja zaroni njedra,
Ona nam četir' donèsē od foka iz mora kože
Sa njih odrte tek prijevaru smišljajuć ocu.
Ona nam ležišta tad u pijesku ìskopā morskom
I sjedne čekat, a mî se približismo njojzi veòma.
440 Ona nas povali redom i baci na svakog kožu.
To bi nas ležanje tad upropastilo, jer nas je strašno
Preljuti morio vonj od foka, poroda morskog.
Ta uz grdosije tko bi i smio spavati morske?
Nego nas spâse ona i dovi se pomoći pravoj:
445 Svakome pod nos metnu ambròsijē, koja je vrlo
Vonjala milo i zadah strahovit uklonila od nas.
Čitavo jutro srca ustrpljiva čekasmo ondje.
Iz mora iziđu tada na gomilu foke i legnu
Ondje po redu sve, gdje vali o obalu biju,
450 A sam iz mora starac o podne izìšāvši nađe
Debele foke pa onda obiđe ih, prebroji redom.
I nas med foke prve ubrojivši ne spazi ništa,
Kakva je pr'jevara to, te i sam spavati legne.
Tad mi cikćući na nj zaletímo se ȉ rūke na njeg
455 Bacimo, ali se svog umijeća lukavog starac
Sjeti i lȁvom on se dugògrivīm pretvori odmah,
Zmajem i pardalom zatim i velikim stvori se veprom,
Vodom tekućicom posta i drvetom, uvis što lista;
Al' mi njega srca ustrpljiva držasmo čvrsto,
460 Pa kad dosadi sve to starìni podmuklom veće,
Onda zapita mene zapòčēvši s besjedom ovom:
»Koji te, Atrejev sine, naputio bog, da na mène
Vrebaš i pograbiš mene prekò voljē moje? što hoćeš?«
Tako mi starac reče, a jâ mu za odgovor kazah:
465 »»Znadeš, o starče, pa zašto zavrzuješ ì pītāš mene?
Koliko dugo sam već na òtoku ovom i koncu
Još se doviti ne znam, u grudma mi nestaje srca.
Nego mi reci daj, — ta znadu bogovi za sve. —
Koji mi besmrtnik put prepriječio, koji zavézō?
470 Reci mi, kako bih mogo povratit se po moru ribnom?««
Tako mu rekoh, i odmah za odgovor starac mi kaza:
»Ti si imao Zeusu i ostalim bozima krasne
Žrtvovat klanice pri svom pri polasku, da bi što prije
Došo na svoju domaju po iskričavome moru,
475 Jer ti suđeno nije da svoje ugledaš drage
I dođeš u dom uredan svoj i u očinsku zemlju,
Dokle se ne vratiš opet ka r'jeci, što iz neba teče,
16
Egiptu r'jeci i kod nje ne prikažeš sam hekatombe
Svete bozima vječnim, vladarima širokog neba.
480 Tad će ti bogovi put udijeliti, kojeg si željan.«
16
478. Rijeka koju Homer naziva Egipat jest rijeka Nil, a to se ime pominje prvi put tek kod pjesnika Hesi-
oda (Theogonia st. 338).
47
