Page 28 - Odiseja

Homer: Odiseja

8
Tamo mŕtav Ahìlēj i Ajas ubojni leži,
110 Tamo bozima ravni svjetòvāč leži Patròklo,
Tamo i mili sin moj nezázornī leži i hrabri,
Moj Antìloh, u tŕku i borbi hitri veòma.
I druga mnoga zla pretrpjesmo; tko li bi mogo
Od smrtnih ljudi sve ispričati, kako je bilo!
115 Godina pet ili šest da ostaneš i da me pitaš,
Kakva li ondje zla pretrpješe divni Ahejci,
Ti bi se prije ljùtit u očinsku vratio zemlju.
Devet smo godina sveđ Trojancima radili o zlu
S različnim lùkāvstvima, dok ne dade jedva Kronìōn.
120 Nitko se tada nije ispòredit mogao umom
S njime, jer otac je tvoj Odìsēj odvájō dalèko
Različnim lùkāvstvima od sviju, — ako si čedo
Zbilja njegovo ti. Sve čudo me motreći hvata!
Odista riječ je slična, i nitko rekao ne bi,
125 Da će mlađi čovjek govoriti toliko slično.
Onda nikada ja i Odisej predivni nismo
Zborili protivne r'ječi u skupštini niti u v'jeću,
Nego jednodušni bjesmo i mudrim savjetom mi smo
Gledali, kako će sve za Argejce najbolje biti.
130 A kad Prijamov grad razorismo napokon strmi,
Odjedrismo, a neko božanstvo rasu Ahejce,
Zeus Argejcima tada jadoviti povratak smisli
U srcu, jer ni mudri ni pravedni ne bjehu oni
Svi, i zato zla je sudbìna snašla ih mnoge,
9
135 Jer se sjajnòokā kći silnovitog srđaše oca
Ljuto te zavadu vrže med obadva brata Atrida.
Oni dvojica sve Ahejce u skupštinu zovnu
Ludo, — ne bi u redu pozivat, kad zalazi sunce, —
I u skupštinu dođu Ahejci teški od vina.
140 Riječ tad reku Atrídi, zbog čega skupiše narod.
Tada Menelaje reče, Ahejcima svima da treba
Sada na povratak mislit po širokom plećatom moru.
Ne bješe po volji to Agamèmnonu, koji je narod
Htio zadržati još, hekatòmbe da žrtvuje svete,
145 Ne bi li kako gnjev umirio strašni Atenin,
Ludak, kad nije znao, da njojzi se neće umolit,
Jer se ne obraća brzo vjekovitih bògōvā volja.
Tako stadoše tada i r'ječma se svȁđāhu ljutim
Jedan i drugi brat; nazuvčári tada Ahejci
10
150 Skoče s golemom vikom, kad protivnih bijahu misli.
Noć prenoćismo misleć u duši nevolje ljute
Jedni drugim, jer b'jedu i nevolju Zeus je pripremo.
U zoru rinusmo divnu u pȕčinu lađe, što u njih

8
109. »Ajas« — sin Telamonov, s otoka Salamine.
9 135. Atena se razljutila na Ahejce jer je Ajas Lokranin, sin Ojlejev, u Ateninu hramu u Troji silom odvu-
kao Prijamovu kćer Kasandru od božičina žrtvenika, kod kojega se kao pribjeglica bila sklonila tražeći spa-
senje, a ostali ahejski junaci nisu taj zločinački čin Ajasov osvetili.
10 150. »Skoče«, tj. ustali su i razišli se.

28