Page 273 - Odiseja
P. 273

Homer: Odiseja








                    DVADESET TREĆE PJEVANJE





                                                 (40. dan [nastavak] i 41. dan.)

                                                 Penelopa prepoznaje Odiseja.


                                   7. Drugo veče u Odisejevim dvorima. 1—299.




                              A. Euriklija javlja Penelopi da j e Odisej došao. 1—84.

                                    Starica u sobe gornje Eurìklija ijučuć ode
                                 Gospodarici javit, da muž joj je dragi u domu;
                                 Sve joj koljena dršću, i noge poskakuju same.
                                 Čelo glave joj stane i riječ joj prozbori ovu:
              5                  »Diži se, dijete drago, Penelopa, očima svojim
                                 Ono da ugledaš sad, što očekuješ od srca svedni.
                                 Tu je Odisej u domu u svojemu, kasno doduše,
                                 Junačke prosce je sve poubijao, koji mu kuću
                                 Potiraše i dobro izjedaše, gnjetoše sina.«
             10                     Al' njoj Penelopa mudra ovako progovori na to:
                                 »Majo, bogovi tebe zaludiše, kojino mogu
                                 Luda učinit i onog, veòma koji je mudar,
                                 Nesmotrenika pak urazúmit bogovi znadu;
                                 Oni i tebe sad zaslijepiše pametnu negda.
             15                  Što mi se rugaš, majo, mukòtrpnici u duši,
                                 Te mi dojavljuješ krivo i mene budiš izà sna
                                 Slatkoga, što mi je kanje zaklopio te ih zavezo?
                                 Jer još takovim snom ne zaspah, otkad Odisej
                                 Pođe zlosretni grad nepomènīk vidjeti Ilij;
             20                  Nego siđider opet, Eurìklija, u sobu žensku.
                                 Da mi je koja druga od žena, što ih imadem,
                                 Došla takove glase dojaviti te me probudit,
                                 Nemilice bih nju odàgnala u sobu žensku
                                 Natrag, al' tebe starost zaštićuje od toga tvoja.«
             25                     Njoj Eurìklija tada progovori dadilja mila:
                                 »Ja se ne rugam tebi, oj dijete drago, već u svom
                                 Domu doista jeste Odisej, kako ti rekoh;
                                 Tuđin je on, kog svi u domu grđahu našem,
                                 A Telemah je znao već òdāvno, ôn da je ovdje,
             30                  Ali je pametno mučo i tajio očeve misli,
                                 Dokle ob'jesne prosce za nasilja ne kazni njihna.«
                                    Tako Penelopi reče, a ona sa postelje skoči


                                                                                                       273
   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278