Page 268 - Odiseja

Homer: Odiseja

Jedan zabode koplje u dovratnik građene tvrdo
275 Dvòranē, drugi opet u vrata složena čvrsto,
Jasenovača teška i mjedena nekom se u zid
Zabi; — Amfìmedon tada Telemaha ruci u članak
Darne i u kožu samo odòzgō rani ga mjeđu,
Ktesip jošte svinjara nad štitom dugačkim kopljem
280 U rame zadre, al' koplje prelètī i na zemlju padne,
A svaštòznanī hrabri Odisej i njegovi druzi
U guste prosce oštra izbaciše iznova koplja.
Tada Eurìdamasa gradòbija zgodi Odisej;
A Amfìmedona Telèmah, a Poliba Eumej;
285 Ktesip opet govèdār Filètije ȕ prsi oštrim
Pogodi kopljem i nad njim pocikujuć vikne govèdār:
»O Politèrsov sine, podrugljivče, nikako više
Nemoj ludovat ni drsko govorit, već posao vječnim
Ostavi bogovima, jer oni mnogo su jači.
290 Za nogu uzdarje to t' je za onu, koju si dao
Kralju bogolikome, kad po kući hođaše proseć.
Tako gȍvēdā čuvar krivòrogīh reče; — Odisej
Dugim pogodi kopljem Damàstoru sina izbliza,
A Euénoru sinu Liòkrita rani Telemah
295 Kopljem posred slabínā te proturi koplje kroz njega,
I on se sruši na obraz i čelom o zemlju lupi.
12
Egidu, ljudsku smrt, Atena tada visoko
Podiže s krova, i srce prosaca se preplaši ljuto,
Stanu po dvòrani bježat ko stado krava, kad na njih
300 Brzi natrkuje obad i gonit ih nemilo uzme
Kadgod u proljetno doba, kad veće se udulje dani.
Ona četvorica sad ko krivònoktī kukastih kljuna
Jastrebi kad iz planine dolètē i na ptice padnu,
Ptice iz oblačnih gornjih krajévā nȁ rāvan hrle,
305 Ali ih jastrebi kolju zaletjev se na njih, a uteć
Ne da se niti obránit, a ljudma je zabava motrit:
Tako oni u domu navaliv na prosce sa sviju
Strana ubijat ih stanu, te glave se njihove s'jeku.
Grdna ih piska stoji, a kȓv im se puši po podu.
310 Ali k Odiseju Liod pritrči i koljena njemu
Zagrli, molit ga stane i krilate prozbori r'ječi:
»Ja ti koljena grlim, a tî se smiluj i žacaj
Ubiti mene, jer ženi ne rekoh u kući nikad
Nikojoj ništa zlo ni učinih, već sam i prosce
315 Od toga odvraćao, učinio l' tko bi što takvo.
Ali me ne htješe slušat, da od zla ustegnu ruke;
Zato ih suđenje njihno i snašlo bezakonja radi,
A ja sam njima žrtve nadglédao, ništa ne skrivih
A sad ću umr'jet, kad hvale poštènu djelu se ne zna.«
320 Mrko pogledav njega Odisej dosjetljivi reče:
»Ako se dičiš, da žrtve međù njima ti si nadgledo,
Onda si molio valj'da u dvorani bogove često,

12 297. Kao boginja, a ne kao lastavica.

268