Page 156 - Odiseja
P. 156

Homer: Odiseja


                                                2
                                 Ponosni pratioci  u prostranoj u lađi prime
                                 Òd sluškīnjā te stave unútra jelo i piće
                                 I pod potkrovkom oni lađènīm Odiseju nastru
                                 Prtište, uzglavlje metnu, da odzad on bez prenuća
             75                  Zaspati može, a zatim Odisej popne se i sam
                                                                     3
                                 Ì legnē šuteć, a oni po redu med klinove  sjednu,
                                 Odvežu ȍd kamena od probušenoga uže.
                                 Onda se upnu natrag i udare veslima vodu,
                                 Na kanje san se tvrdi Odiseju spuštati stane,
             80                  Preslatki san bez prenuća veòma naličan smrti.
                                 Kao kad na polju ravnom ždrijepca četiri jure
                                 Skupa u četveroprégu, a bičem ih udara čovjek,
                                 Sve se propinju uvis i put prevaljuju brzo:
                                 Tako se dizaše ȉ kljūn lađènī, a porfirni vali
             85                  Za njim ujahu mnogo po vodi prešumnoj morskoj,
                                 I lađa plovljaše stalno i sigurno; ne bi ni soko,
                                 Koji je najbrža ptica, porèd njē letjeti mogo.
                                 Tako je lađa brzo letéći rezala vale
                                 Čovjeka bozima slična mudrinom noseć u sèbi,
             90                  Koji je u srcu mnogo pretrpio ulazeć nekad
                                 U bitke junačke mnoge i mučne prolazeć vale,
                                 A sad spavaše mirno zaboraviv negdašnje muke.


                          3. 35. dan. Feačani iskrcavaju Odiseja i vraćaju se. 93—184.




                                  A. Feačani pristaju u Forkinovoj luci. 93—124.


                                    Kada presjajna zv'jezda izíde, koja od sviju
                                 Prva dolazi svjetlost ranòrānkē zore objavit,
             95                  Onda se otoku lađa moròplōvka približi veće.
                                 Nȁ polju itačkom ìmā starìnē mòrskōga lúka,
                                 Boga Forkína, a dvȉje u njojzi hridine strše,
                                 Obje su strme i one u luku se spuštaju obje,
                                 Struju vjȅtārā ljutih otiskuju one izvàna,
            100                  A unútra mirno bez priveze pokrite lađe
                                 Stoje, pošto su brodeć dobrodile na kraj već puta.
                                 A pri kràju luke dugòlistā maslina stoji,
                                 Blizu masline spilja imade plavetna, mila,
                                 Sveto mjesto nimfa, Najáde koje se zovu.
            105                  Dvoušni kameni tu su kondiri, vrčevi tu su,
                                 A pčele snose med u vrčeve tê i kondire.
                                 Tu su kamene krosne dugàčke vrlo, gdje nimfe
                                 Porfirna tkaju platna, divota je vidjet ih prava.
                                 Potoci teku tuda neprèsušni. Dvoja su vrata


                   2
                     71. »Ponosni pratioci« — 52 mladića izabrana za veslače koji su već prije stigli na lađu i čekali odlazak;
                   vidi 8. pjev. st. 35 i 48.
                   3  76. »med klinove« — vidi 2. pjev. st. 419.

                                                                                                       156
   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161