Page 158 - Odiseja
P. 158

Homer: Odiseja


                                 »Dragane moj, ovako ti jâ u duši sad mislim,
            155                  Da će najbolje biti: Kad iz grada opaze ljudi
                                 Lađu gdje juri, a ti je pretvòri kod obale ȕ hrīd
                                 Nalik na brzu lađu, da veliko napadne čudo
                                 Ljude, a njihov grad okrúži velikim brdom.«
                                    Kada Zeusovu riječ zemljòtresac čuje Posìdōn,
            160                  Onda do Sherije pođe, gdje živi feački narod,
                                 I tu počeka on, al' moròplōvka dòjūrī lađa
                                 Pa se približi vrlo, Zemljòtresac pristupi k njojzi,
                                 Lupi je spustivši ruku i pretvori ù kam, te lađa
                                 Ondje se ȕkor'jēnī, i òd njē Zemljòtresac ode.
            165                     Uto Feáci brodari na glasu, veslači sa dùgīm
                                 Veslima, jedan drugom izrèkū krilate r'ječi;
                                 Tad je okrenuv se k drûgu ovako gdjekoji reko:
                                 »Aj na pȕčini brzu privezao tko li je lađu,
                                 Koja je jurila doma i već se vidjela c'jela?«
            170                     Tako je gdjekoji reko, a nè znāše, kako se zbilo.
                                 Onda prozbori njima Alkìnoje ì reknē ovo:
                                 »Ajme, proroštvo sada staròdāvnō mojega oca
                                 Snalazi mene, da bôg se Posìdōn na nas Feáke
                                 Srdi, jer svakoga mî bez ozljede ispratit znamo.
                                             6
            175                  Jednom reče,  da bôg će razlupat Feácima lađu
                                 Prekrasnu, kad se bude iz otpreme vraćala ona
                                 Plavetnim morem, a grâd će okružiti velikim brdom.
                                 Tako pričaše starac, a sȁd se izvršuje sve to.
                                 Nego kako vam velim, učinite dajte ovako:
            180                  Prestan'te jednoć ljude otpremati, dođe l' nam kada
                                 Ȕ grād tkogod, a sȁd odabèrimo dvanaest bika
                                 Pa ih žrtvujmo sve Posidónu, ne bi l' se na nas
                                 Smilovo te nam grad ne okružio golemim brdom.«
                                    Tako im reče, a oni pobòjāv se priprave bike
            185                  Pa se gospodu tad Posidónu čelòvođe mudre
                                 Feačke stanu da mole stojéći oko oltara.



                                              4. Odisej i Atena. 187—440.




                                     A. Odisej doznaje da je na Itaci. 187—286.

                                    Tada se prene odà sna Odìsej divni na zemlji
                                 Spavajuć očinskoj svojoj, al' nije je poznati mogo,
                                 Jer ga ne bješe dugo u njojzi, a oko njèga
            190                  Palada Zeusova kći je Atena prosula maglu,
                                 Dà budē nepoznat svakom, i ona ga naputi ù svem,
                                 Da ga ne pòznā ni žena ni građani nì drugī mili,
                                 Prije negol' se za sva za nedjela osveti proscem.
                                 Zato se sada kralju Odiseju učini tuđe


                   6  175. »Jednom reče«, tj. Alkinojev otac Nausitoj, sin Posidonov.

                                                                                                       158
   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163