Page 159 - Odiseja

Homer: Odiseja

195 Sve: i dugačke staze i luke za pristanak zgodne,
K tome vrletne hridi i brsnata mnoga drvèta.
Skoči od zemlje i ùsta i pogleda očinsku zemlju,
7
Zatim zalelekne on i u bèdra, spustivši ruke,
Oba se lupi tad i cvileći prozbori ovo:
200 »Jaoh li meni, kamo, u čiju dođoh sad zemlju!
Jesu li opaki ljudi i divlji, bez pràvicē svake,
Ili su gostima radi i boje se bògōvā srcem?
Kamo mi valja da blago odnesem? kud ću se ì sām
Djeti sada? òstō da budem ja kod Feákā
205 Ondje! il' premogúćnu da kralju drugome budem
Došao, koji bi mene otpremio s ljubavi kući!
Ne znam, kuda mi blago valjádē sakrit, al' ovdje
Ostavit ga ne mògu, da plȉjen ne postane drugih.
Avaj feačke mûdrē čelòvođe nisu u svemu
210 Pametne, pravične bile! Odvèsti dadoše mene
Oni u drugu zemlju, a rekli su, da će me dati
Odvest na itački otok na pogledni, ali me nisu!
To im platio Zeus pribjegára pomagač, što gleda
Ì drugē odòzgō te kazni koji što zgr'ješi!
215 Al' sad deder blago da izbrojim, pa ću tad vidjet,
Nisu l' iz koritaste odnèsli štogod mi lađe.«
Reče i prebroji kotle i prekrasne tronoge one,
K tome prebroji zlato i lijepo otkano ruho,
Ništa mu nestalo nije! A tada za očinskom zemljom
8
220 Zaplače cvileći vrlo uz obalu prešumnog mora
Vrljajući, i tada Atena se primakne k njemu
Stasom slična mladiću, ovčaru godina mladih
Nježnu, kakovi jesu knezóvā sinci; Ateni
Krasno načinjen plašt je na plèćima udvoje složen,
225 Potplati nà b'jēlīm joj nogama, koplje u rùkū.
Radostan opaziv nju, Odisej u súsret joj pođe,
Besjedu započne s njome i krilate prozbori r'ječi:
»Prijane, s tobom se prvim na ovoj sastajem zemlji:
Budi mi zdrav i ne misli zla sukòbīv se sa mnom!
230 Nego čuvaj mi ovo i samog me čuvaj, jer tebi
Molim se kakono bogu i tvoja koljena grlim.
Ded odgovori mi pravo, da znadem, što te sad pitam:
Koje je ovo polje i zemlja? I kakvi su ljudi?
Je l' to pogledan koji od ȍtōkā, ili je kopna
235 Grudastog obala to te daleko se u more pruža?«
Sjàjnōkā na to ovako Atena odgovori njemu:
»Il' si tuđinče, lud il' dolaziš ti iz daljine,
Kada me za zemlju pitaš za ovu! Nije ti ona
Neslavna baš tolìkō, a znadu je premnogi ljudi:
240 Znadu od istoka ljudi sunčànōga, znadu od zore,

7 198. U Homera se ljudi udaraju u bokove, odnosno o bedra kad što neprijatno vide ili čuju; u našim naro-
dnim pjesmama udaraju se u takvu slučaju »rukom po koljenu«, npr. u Vuka 1. knj. (1841) str. 586, II. knj.
(1845) str. 144, 303, 383.
8 220. Odisej opet plače; vidi o plakanju Homerovih junaka 4. pjev. st. 55.

159