Page 160 - Ilijada

Homer: Ilijada

On Trojancima ovu i Hektoru besjedu reče:
"Hektore, mene srce i junačka potiče duša,
320 Da bih k lađama pošo hitroplovkam i tamo sazno.
Nego mi digni skeptar, zakuni se meni na njemu,
Da ćeš mi dati sjajna i mjedena kola i konje,
Koji nezazornog nose Ahileja, Peleju sina.
Zaludan neću ti bit, već po tvojoj uhoda misli:
325 Dotle ću ići dalje po vojsci, dok ne dođem k lađi
Ja Agamemnona silnog, gdje ahejski valjda boljari
V'jećaju sada vijeće, da l' bježat il' ostat će ovdje."
Reče, i tada se Hektor zakune hvativši skeptar:
"Herin gromovni muž nek znade premudri Zeus-bog,
330 Neće se nikakav drugi Trojanac na konjima onim
Vozit, već velim tebi, ponositi da ćeš se njima."
Reče, al' zakle se krivo i podjari tako Dolona.
Odmah na pleći luk savijeni metne i zatim
Sivoga vuka kožom izvana se ogrne Dolon.
335 Na glavu metne šljem od lisice i uzme koplje
Oštro; k lađama pođe iz vojske. Al' nije se imo
Dolon od lađa vratit i donijet Hektoru r'ječi.

E. Dolona hvataju. 338-468.

A kad ostane za njim već mnoštvo ljudi i konja,
Pođe požudan putem, al' opazi njega Odisej,
340 Kad se primico k njima, i prozbori on Diomedu:
"Evo, Tidejev sine, iz vojske nekakav čovjek
Ide, a ne znam, hoće l' da lađe uhodi naše,
Ili će kojeg mrtvaca opl'jeniti, pala u boju.
Ali da pustimo njega, nek poljem najprije prođe
345 Malo, a onda ćemo na njega naskočiti oba
Te ga uhvatit brže. Al' nogama nas li preteče,
Ti natrkujuć kopljem od vojske ga jednako goni
K lađama našim, da ne bi umaknuo kako on u grad."
Tako rekavši oni zastraniše među mrtvace
350 Te se skriju, a Dolon ludaija mimoiđe brzo.
Ali kad se toliko udaljio, koliko mogu
Poljem bez okreta mazge uzorat (od volova one
Bolje su, složeni plug da vuku po širokoj njivi),
Ona dvojica skoče, a ovaj začuvši topot
355 Stane misleć u duši, da drugovi idu iz Troje,
Da ga okrenu nazad, jer Hektor zove ga natrag.
Al' na kopljomet kad se primakoše oni već njemu
Ili još bliže, dušmane prepozna i koljena brza
Okrene u bijeg Dolon, a oni se nature za njim.
360 Kao što kada dva psa oštrozuba, vješta u lovu,

160