Page 159 - Ilijada

Homer: Ilijada

Pođu i ostave sve boljare ahejske ondje.
Na stranu desnu njima Atena Palada čaplju
275 Pošalje blizu puta, al' ne vidješe je oč'ma
U mrkloj onoj noći, već samo kliktanje čuše.
Ptici se radujući Odisej vikne Ateni:
"Čuj, egidonpše Zeusa o kćeri, koja mi sveđer
Pomažeš u svakom trudu, i pazis na me, kad kuda
280 Polazim, sada me opet, o Ateno, najviše miluj:
Daj da se k lađama slavnim obojica vratimo svršiv
Veliko djelo, Trojanci za koje zaboravit neće."
Zatim se pomoli njoj Diomed, grlati bojnik:
"Poslušaj, nestrta nikim o Zeusova kćeri, i mene:
285 Prati me, kako si nekad u Tebu Tideja divnog,
Oca pratila mog, pred Ahejcima, kad je glasnikom
Išo. Kod vode Asopa mjedenhalje on je Ahejce
Ostavio i nosio glas Kadmejcima tamo
Prijatan; al' kad se vraćo, počinio strašna je djela
11
290 S pomoću, boginjo, tvojom, jer njemu si rada pomogla.
Tako i meni se nađi na nevolji i čuvaj mene,
Ja ću ti junicu zaklat jednoljetnu čela široka,
Jošte neukroćenu pod jaram nedovedenu;
Tu ću ti žrtvovat ja obasuv joj rogove zlatom."
295 Molitvu rekoše takvu, i Palada ču ih Atena.
Kada se velikog Zeusa obojica pomole kćeri,
Pođu u crnu noć ko dvojica lavova ljutih,
Klat i ubijat pođu kroz oružje i crnu krvcu.
Ali ni Hektor nije Trojancima junačkim pušto
300 Spavati, nego je sve boljare u skup pozivo,
Koji su bili mudre čelovođe naroda trojskog.
Pošto ih Hektor sazva, tad razvi im namjeru mudru:
"Tko bi se zateko nešto učiniti, tko li izvršit
Za dar veliki meni? a dovoljna bit će mu plaća;
305 Dat ću mu kola ja, visokovrata dat ću mu konja
Dva, što najboljih ima kod ahejskih brzijeh lađa,
Tko bi se pothvatio i sebi stekao slavu,
Te bi k lađama pošo hitroplovkam i tamo sazno,
Da li se brze lađe ko i prije čuvaju jošte,
310 Il' već med sobom snuju Ahejci, kako će pobjeć,
Pošto ih naše ruke savladaše, te im se neće
Stražiti c'jelu noćcu strahovitog umora sitim."
Tako im reče, a oni umuče svi i zašute.
Netko med Trojcima bješe, a zvaše se imenom Dolon
315 Sin Eumeda božanskog glasnika; mnogo je zlata
I mjedi imao on; u licu bio je grdan,
Ali brzijeh nogu; jedinac med pet sestara.

11 285-290. Obilnije se ovo o Tideju priča u 4. pjev., st. 375-400. On nošaše Kadmejcima "prijatan glas",
tj. miroljubiv prijedlog.

159