Page 110 - Ilijada
P. 110

Homer: Ilijada



                              Nego hajde da na se navučem oružje bojno;
                              Dotle se molite vi Kronionu gospodu Zeusu
         195                  Šuteć, u sebi, da ne bi Trojanci čuli; - pa makar
                              I glasno, jerbo se mi ne bojimo nimalo nikog,
                              Nitko me u bijeg neće preko volje nagnati moje,
                              Makar koliko htio, i lukavo; takav nevještak
                              Ne mislim da sam rođen i othranjen na Salamini."
         200                     Reče im, i svi se tad Kronionu pomole Zeusu;
                              Onda je gdjekoji reko u široko pogledav nebo:
                              "Najveći, preslavni Zeuse, sa Ide kojino vladaš,
                              Ajasu pobjedu daj, nek steče slavu i diku;
                              Ako li jednako ljubiš i Hektora i za nj se brineš,
         205                  Onda im jednaku daj obojici slavu i jakost."
                              Tako reknu, i junačku mjed navuče na sebe
                              Ajas, pa pošto se svim naoruža oružjem veće,
                              Onda pohiti ko Ares gorostasni kada korača,
                              Koji med ljude ide u borbu, što ih Kronion
         210                  Naveo u ljutu mražnju dušogubnu neka se bore.
                              Obrana ahejska Ajas gorostasni tako je stupo;
                              Podsm'jeh mu na mrkom bješe na licu, a on je široko
                              Koračo nogama po tlih dugosjenim mašući kopljem.
                              Videći njega Ahejci veselja bijahu puni,
         215                  A drhat poduzme strašan Trojancima koljena svima,
                              Samome Hektoru srce u grudima udarat stane,
                              Ali već ne mogaše uzmaći nit' se uklonit
                              Natrag u čete guste, jer sam je pozvo na mejdan.
                              Ajas pristupi bliže sa štitom kakono kula,
         220                  Mjedenim, od sedam koža; sa trudom ga izradi njemu
                              Tihije, najbolji od svih od kožara živeć u Hili;
                              Taj mu je svijetli štit načinio od sedam koža
                              Bikova gojenih dobro i pokri ih mjedenom pločom.
                              Sin Telamonov Ajas pred prsima s takovim štitom
                                                                               9
         225                  Pristupi k Hektoru bliže i prozbori njemu sa pr'jetnjom:
                              "Sam ćeš posamce sada, o Hektore, vidjeti dobro,
                              Kakvih med Danajci ima junaka prehrabrih drugih
                              Sve i bez razbivojske Ahileja lavovskog srca,
                              Kojino leži sad ljut u moroplovnih srpastih lađah
         230                  Na Agamemnona ljudma pastira, Atreju sina;
                              A mi smo opet junaci, te može nas tebi u susret
                              Mnogo izići, - već mejdan i borbu deder započni."
                              Prihvati njegovu riječ sjajnošljemac veliki Hektor:
                              "Zeusov potomče ti, Telamonov Ajase, glavo
         235                  Narodna, nemoj me ovdje ko slabo kušati d'jete
                              Ili ko ženu, što naših ne umije ratnih posala,
                              Al' ja razumijem bitke i ljudska krvoprolića.

               9  220-224. Golemi ovaj sedmokožni štit Ajasov bijaše u pričanju grčkom nerazdružno skopčan s nje-
               govim vlasnikom Ajasom, a i u samoj se Ilijadi nekoliko puta spominje.


                                                                                                       110
   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115