Page 78 - Emir Kusturica - Sto jada

мој отац плаче када прича о херојским подвизима жена?!
- Кукови морају бити непомични, други те гледају, посебно жене. Оне воле да чују кад
потпетице звоне!
- Као Фред Астер?

- Жене обожавају плес! Нема ти секса без плеса!
Пробудио сам се тек на љето. Четврти разред гимназије остао је иза мене као кофер
заборављен у пртљажнику воза који путује у непознатом правцу! Једино је прича о Капору
била жива.
Када сам врелог јулског јутра отворио очи и погледао у сат, било је пола девет. Из кухиње
се чуо разговор жена из комшилука.
- Шта оно опет Капор пише у „Базару"?

- Он каже да сви академици у Београду имају швалерке.
- Баш сви?
- Претјерује, али знам шта хоће да каже.
- Он тврди да није фер што то скривају.
- Ако разгласе, онда више нису швалерке, посебно ако су швалери научници.
- Шта фали научницима?

- Ништа нисте схватили, није Момо против швалерки! Он је против лицемјерја!
Академици не смију да се разведу!
- Па зар није Момо у Академији?
Слушајући причу о Капору, синула ми је идеја. Одлична, али опасна. Због тога мој пут до
гранапа није ишао уобичајеном трасом. Лако сам прескочио преко балкона и спустио се
симсом са првог спрата на земљу. Не бих волио да пролазим поред жена које нису
забиљежене у историји.

Ноге су ме однијеле до гранапа гдје су сједили Ћоро и Црни. Они су играли таблића.
Било ми је неопходно да провјерим да ли дангубе. Један поглед на њих двојицу је био
довољан да повјерујем како ће прихватити моју идеју. Није требало ништа да им кажем.
- Како си, Момо Капоре?
- Боље него што ти мислиш, имам паклени план!
- Знаш ли ти колко се лежи за лажно представљање?

- Не знам, али то сад није важно.
Да би паклени план постао реалност, била је потребна Азрина дозвола да отпутујем на
Јабланичко језеро.
- Ово је неискоришћени викенд из основне школе!
- Јеси ли ти сигуран да би те Он пустио?
- Гдје је, у Загребу или у Београду?
- Београду!

Застао сам послије мајчиног одговора. Изгледало је као да хоћу још нешто да додам у
вези са Београдом и Загребом.
- Идемо на пецање, нећемо пљачкати банке!
- Јави се из поште чим стигнеш, немој да попијем ватру због тебе! - рекла је она и
загрлила ме.
У кући код Ћоре била је мала продавница украдене робе нз Њемачке. Из тог фонда

посуђени су костими за наставак приче о Моми Капору.
- Ђе ћете то? - питала је Ћорина мајка.