Page 75 - Emir Kusturica - Sto jada

показујући на крезубе пропалице.
Они су режали као бијесни пси и били гласнији од вука и ротвајлера заједно. Сви су
махали новцем као властитом заставом.
- Дубоко ме разочарао цар шуме! - рекао је Ћоро и показао према стражњици и репу вука.

Изгледало је као да ће се цар шуме сваког часа упоганити. Главати ротвајлер се залијетао,
уједао га, а вук је у неколико наврата једва отварао чељусти и узвраћао уједима. Наједном су
и најватренији навијачи прекинули са режањем, граја безубих пропалица је, као на струјном
прекидачу, укинута. Орханово дијете је трчало и од узбуђења муцајући извикивало:
- Ми... ли... ци...
- Милиција, јебала те она! - рекао је Орхан.
Онда је малишан, без муцања, пропиштао гласно као сирена која се оглашавала сваког

првог у мјесецу:
- Муријаааа! - викао је мали Сејдић.
У тој гомили сви су били преступници, сваки од њих редовно је хапшен када би друг
Тито посјећивао Сарајево. Упркос истини да овога часа ништа нису скривили, ти људи су се
осјећали као кривци. Знали су да ако тренутно немају „дјело“, сигурно ће га у најскорије
вријеме направити. То је било јасно и полицајцима. Сада су их јурили низ горичку стрмину,

док су се они трудили да избјегну аванс батине. Било им је најважније да не заврше у
„марици“, а она је стизала дижући облак прашине.
- Бога ти пољубим, шта они раде, погледај јадне животиње, аууу! - рекао је полицајац
који се извлачио из „тристаћа“ гладећи бркове.
Зурио је у крвавог вука који је склапао очи и изгледао као да издише. Понесен буком
руље која је бјежећи стварала хистерију, ротвајлер црно-бијеле главе још једном је угризао
вука за врат, протресао га лијево-десно и пустио...

- Орхане, немој да те сањам, код тебе су двије стоје остале!
- И јааа... дођеш ми три главе! - чули су се гласови из правца напуштене циглане.
Ротвајлер је пришао вуку да га још једном угризе, али видјевши да звијер не миче,
врховима зуба га је само повукао и зауставио се. Увјеривши се да је цар шуме непомичан,
ротвајлер је побједничким кораком потрчао унаоколо. Прво је тражио погледом газду. Газда
је нестао, а пас је пиљио испруженог језика у полицајце очекујући похвалу.

- Јебеш ти вука кога ротвајлер овако унакази рече бркати полицајац.
Ротвајлер се вратио до вука и сјео поред њега гледајући у бркатог полицајца. Само дјелић
секунде био је потребан да се читава ствар промијени. Сви су заборавили да вук није
пристао да постане пас. Пошто је прерано повјеровао у смрт цара шуме, ротвајлер је био
кажњен. Лежећи испод ротвајлера вук широко отвори чељусти као да издише. Угризао је
ротвајлера јако и прецизно, тако да је за минут из вратне жиле пса исцурила крв. Најприје је
липтала, док су се предње ноге пса тресле, а вратне жиле му набрекле и само што нису прсле

од напрезања и повишеног притиска. Онда је пас затресао предњим ногама и издахнуо.
Видјело се лијепо како вук хода укруг и кида зубима месо угинулог пса, док Ћоро, Црни
и ја пичимо низбрдо. Пуцањ из пиштоља у ваздух закопао нас је у мјесту.
- Не мичи, да ти не би’ јебо тетку! - викао је бркати полицајац,
- Нисам ништа урадио, чико, мајке ми! - кукао је Црни.
Опколили су нас Брко и још три полицајца и без упозорења ударили пендрецима по

нама. Руке уздигнуте изнад глава штитиле су нас само дјелимично од удараца пендрека.
Неколицину старијих изгредника полицајци су стрпали у „марицу“ а други су се разбјежали.