Page 83 - Emir Kusturica - Sto jada

- Биће ти слатко.
Извела ме је на простор између два вагона, извадила специјални кључ и закључала оба
пролаза у вагоне. Наслонила се на врата и, док је дизала сукњу, закуцала ме је погледом за
врата вагона. Бутине су бљеснуле испред очију, а ноге су јој биле много дуже него што се

чинило раније. Точкови воза су равномјерно ударали о шине и стварали познати ритам. Док
су ме мисли водиле у поезију, она ме је опкорачила једном ногом, дигла кољено уз мој кук, а
испруженим језиком пришла је моме уху и рекла:
- Замислићу да си Џејмс Браун.
- Извини!
- Нема извињења!
- Имаш ли неког љепшег? - подрхтавао ми је глас.

- Он можда јесте ружан, али свирааа...
Спустила је руку према кољенима и када ми је откопчала шлиц на панталонама, осјетио
сам се као Сони Листон кога је Мухамед Али нокаутирао директом у чело. Само што није
бољело! Дјечачко доба је нестало на окуци близу Коњица.
- Дошло је мојих пет минута - помислио сам.
Преузету иницијативу прекинуо је Ћорин глас.

Он је промолио главу са крова:
- Провалио нас Брко, морамо брисати!
- Какав Брко?
- Мурија, мајмуне, онај Брко што нас је хапсио на Горици! Фатај се степеница, па кад
успори у окуци, скачи!
- Колико се лежи у затвору за лажно представљање? - питао сам се трчећи према крају
композиције.

Отац је био у праву. Нема зрелости без плеса. Скок са посљедњег вагона није био лак.
Ипак је корак кроз шуму био сигурнији, шуштало је под ногама увјерљивије него када смо
посљедњи пут бјежали из крађе кокоши. У устима су се мијешали пијесак и Амрин кармин.
Одговарало ми је што нисам морао да причам са Амром послије свега. Шта бих могао да јој
кажем? Да мумлам ко медвјед. Или да причам о херојским подвизима жена! Видиш, то би
могло бити то. Причаш о Јованки Орлеанки, плачеш над судбином мајке Моме Капора,

размећеш се историјским подвизима жена, а у ствари радиш забрањене радње! Због те
комбинације он плаче!

Послије трке кроз шуму, присјела нам је бечка шницла коју су платили њемачки
инжењери. Црни је први повраћао. Када се зауставио крај стабла букве, Ћоро је такође
избацио кључ из уста.
- Јебо те, видиш како нам се не да?!

- Да ми је да се наједем, не платим клопу, ал’ да не повраћам!
- Је ли, како се кара Амра?
- Откуд знам! Ми смо причали о књижевности.
- Хало, књижевник, нисам ти ја Брко полицајац!
Моје мисли су кривудале за композицијом са којом је одлутало дјечачко доба, изашли
смо на цесту и смијали се ко луди. Био нам је смијешан онај Брко полицајац.

- Шта каже Брко, није стилски да гледају упишане џепароше?! Ха-ха-ха!
- Стари, ја се оволико нисам исмијо од теткине сахране, ха-ха! - рекао је Црни.