Page 77 - Emir Kusturica - Sto jada

школе и сваког дана су ми звиждали испод прозора да изађем. Требао им је трећи.
- Никако ми из главе не излази судбина Моме Капора, какав аристократа - рекао је Брацо
док је за кухињским столом вечерао сарму од киселог купуса.
Азра није подносила очеву површност, а ја сам био увјерен да он вечерас неће бризнути у

плач због женског рода. Зашто мој отац плаче када прича о улози жене у историји?!
- Аристократа се ваљда рађа?
- Шта ја друго говорим?
- Не говориш! Није он постао аристократа што је избјегао бомбу, он се такав родио!
- Па то и говорим јебо га ти, ал’ хајд, добро, није аристократа!
- Јесте он аристократа, али не због онога што ти тврдиш!
Брацо је одустао од свађе, али и од вечере. То је било зато што неколико дана није био

код куће, завршавао је послове у Београду. Када се враћао са таквог пута, свађе су трајале
кратко. А када је долазио из Загреба, препирке с мајком трајале су до дубоко у ноћ.
- То значи да му швалерка у Београду попије коштану срж, скроз-наскроз га исцрпи, док
ова из Загреба... - говорио ми је Ћоро.
- Мислиш?
- Или је можда у ту Загрепчанку заљубљен!

- Причаш глупости, мој стари поштује жене, не знаш ти како он лијепо прича о херојским
подвизима жена!
Била је то слаба одбрана Браце Калема. Моје ријечи су одзвањале као шупљи говор
глумца у сарајевској ТВ серији „Карађоз“. Празно и неувјерљиво.
Због нечега је отац био попустљив према мајци. Увијек када је у кући владала напетост
између њих двоје, утркивали су се ко ће први стићи до мене. Дешавало се да се заглаве на
вратима моје собе. Отац је сада промолио нос и брзо сјео на мој кревет. Гледајући „старке“

на насловној страни књиге „Провинцијалац" библиотеке „Хит“, започео је филозофску
дискусију о тежини одрастања:
- За мушкарца је најважније да одрасте и да стоји чврсто на својим ногама!
- И да одрасте велики - рекао сам, а он ме је значајно погледао.
- Не мислим на висину, него онако људски! Онај од два метра остаде дјетињаст, а овај од
метар шездесет буде зрео! Хајде, кад си тако паметан, како ћеш знати да си одрасто?

- Послије обављања чулних радова на бази елементарних порива, секс...
- Мораш стећи сигурност! А како се дође до тога?
- Па, када будем сигуран?
- Када научиш да ходаш, добијеш ципеле с потпетицом!
- Као коњ?
- Не зајебаји, кренеш тротоаром, а улица пуна твојих корака! По звуку се види колико си
сигуран у себе!

- То се, ваљда, чује?!
- Треба ходати одмјерено, слушати свој корак. Разумијеш?
- Не!
- Контролишеш ходање. Када се крећеш, задигни само мало десно раме, да нико не види.
- Ал’ не морам ко ти високу пету?
- Ти добро знаш да ја носим пету због кичме, а не збогвисине!

Одједном ми се вратила прича о херојским подвизима жена. Нема сумње, између високих
пета на мушким ципелама и прича о подвизима жена хероја у историји има нека веза. Зашто