Page 76 - Emir Kusturica - Sto jada

- Како се зовеш, мали? - питао ме бркати полицајац стискајући ме руком снажно до бола.
Јаукнуо сам искрививши главу и рекао:
- Момо Капор.
Ћоро ме погледао у чуду а Црни је покрио руком уста да сакрије осмијех. Други

полицајац и Брко су се згледали.
- Стани тамо уз ограду! - рекао је Брко и показао на уџерицу. - Вади папире! Ђе су вам
личне?
- Ми смо дјеца. Тек смо напунили четрнаест година!
- Ти дијете?! Мого би волу рог да ишчупаш из главе!
Док је записивао име Црног, Брко се окренуо према мени:
- Шта је теби Чедо Капор?

- Стрико! - рекао сам као из топа.
- Срамте било!
- Нисам ја...
Био сам спреман да кажем: Алекса Калем од оца Браце и мајке Азре. Због Ћоре и Црног.
Они могу да пропјевају моје право име.
- Шта ниси, срам те било?- прекинуо ме Брко. Да зна стрико како брукаш породицу

Капора, лијепо би се ти провео! Ајде марш кући и да те више никада нисам видио овдје!
Срам те било!
- Први пут бјежим кући под туђим именом, а за лажно представљање иде се у поправни
дом - звонило ми је у ушима. Ипак, свидјело ми се да будем неко други. Наједном у кожи
књижевника! Сила! Какво чудо!
Срећа па наша милиција не чита књиге! Шта би било када би онај Брко знао да је Момо
Капор најчитанији писац? Питање је да ли бих преживио његове батине.

Одакле да погодим родбинску повезаност Чеде и Моме Капора?! Чедо је био стални гост
ТВ дневника. Пуштао је у рад хидроцентрале, асфалтни пут, пресијецао врпце на спортским
дворанама и челичанама, доводио струју у најзабаченија села Босне и Херцеговине. Али,
одакле да погодим баш родбинску повезаност Чеде и Моме?
Мајка се пробудила на шкрипу улазних врата:
- Гдје си ти до сада?

- Био сам у библиотеци!
- Ти био у библиотеци?!
- Што то ја не бих мого бити у библиотеци?
- Ђе има да библиотека ради у пола једанаест?
- Отворили су кафе-библиотеку, у ствари, књижару. Пију кафу и „кокту“, читају књиге,
разговарају.
- Значи, од тебе се могу добити књижевне новости из прве руке?

- Момо Капор је објавио нову књигу.
- Обожавам „Белешке једне Ане“.
- Ова се зове „Провинцијалац“.
- Каква је књига?
- Има супер насловну страну...

Зима је била жестока и то је, не знам зашто, учврстило моје увјерење да је боље бити
Момо Капор него Алекса Калем. Ћоро и Црни су играли покер крај нових зграда изнад