Page 54 - Emir Kusturica - Sto jada

Машем ја њему, али маше и он мени.
Када је Бранко Ћопић стигао први пут у Београд, због неспоразума пријатељ га није по
договору сачекао, па је своју прву ноћ у престоници преспавао испод моста Александра
Карађорђевића. Много година касније, када је његову душу разједала југословенска драма, он

је пожурио да на пречац заврши све послове. Уплашио се за судбину Николетине Бурсаћа,
Баје Бајазита, Јежурка Јежића, Дулета Дабића.
- Шта ће бити са мојим јунацима ако се све ово сруши? - питао се и није знао одговор.
Због тога је једног дана кренуо на мјесто гдје је преспавао своју прву ноћ у Београду.
Нема ко га тада није поздравио. Нека жена је гледала за Бранком из знатижеље, застала је, а
онда је изненађено махала док је он корачао ка другој страни моста. Зауставио се и прије
него што је закорачио преко ограде моста, Бранко је утледао ту жену. Видио је да му маше,

да жели да га поздрави. Окренуо се према њој, одмахнуо и скочио, не у Саву, већ на бетон.
Слутим да је неко чика Бранку појео душу.