Page 49 - Emir Kusturica - Sto jada

- Па он теби, сине, жели све најбоље!
Тада ми је постало јасно шта то значи када неко нешто чини из најбољих намјера. Дај
боже да му намјере нису биле најбоље.
- Видиш ово? - показала је мајка на мој пупак.

- Видим, па шта?
- Ово су ти врата од твоје душе.
- Пупак врата од душе, хајде молим те!
- Озбиљно, душа се храни књигама!
- Онда мени не треба душа!
- Човјек не може без душе!
- Је л се душа једе?

- Не једе, али да се не би просула, мора човјек да чита! - заголицала ме мајка, извукла
осмијех, али то није значило да сам повјеровао у те њене приче о души.
- Па нисам ја још човјек.
- Како ниси?
- Човјек се постане кад нарастеш?!
Није ми било до препирке са мајком, ваљда зато што ми је било јасно да је правда

сигурно на мојој страни. Сметале су ми њене измишљотине.
Трагајући за триковима који би скратили пут до прве књиге, Азра се досјетила мог
чланства у Савезу извиђача Југославије. Пред спавање донијела је у моју собу књигу Стевана
Булајића „Извиђачи Видриног језера“.
- Прочитај ово, сине, нећеш се покајати!
- Азра, молим те, стави ме одмах на рижу да клечим. Да се више не мучимо ни ти ни ја!
- Зашто, побогу, кад ниси ништа скривио?

- Зато што је та ваша литература чиста тортура! Мени се, Азра, очи укрсте на трећој
страни, нема ништа од мог читања. Лакше је клечати на рижи, него преживљавати све ово с
литературом!
Када ствар са извиђачима није упалила, мајка је посегнула за популарнијом литературом.
Пошто је знала да више волим Индијанце од каубоја, купила је од тринаесте плате комплет
књига Карла Маја. Ни омиљени Индијанац није прошао боље од претходних литерарних

јунака. Као и обично, моје очи су се прво укрстиле на трећој страни, укочиле на четвртој, а
мозак заковао на петој страници.
Отац је губио стрпљење и више није стоички подносио истину да Калеми у будућности
неће имати интелектуалце у својим редовима:
- Ти мали, ако овако наставиш, велике су шансе да ћеш завршити ко онај руски јунак
Обломов! Прочитаћеш прву књигу када испуниш услове за пензију.
Отац је то рекао уз јутарњу кафу док су на Радио Сарајеву пичила јутарња кола. Ја сам се

спремао у школу, а он је, прије него што је кренуо на посао, додао: - То ти је тако и никако
друкчије!
- Ко је, Азра, тај Обломов, хоће ли он мене икад пустити тих његових руских
револуционара, шта ме брига за те пробисвјете?
- Као прво, он није Он, него твој отац, као друго, не знам ко је Обломов!
- Азра, мене та ваша литература не занима, изађеш на врх Горице и гледаш литературу!

Сваки дан се дешава литература пред мојим очима, сваки дан горе Цигани праве романе,
новеле, или како вам се већ зову те ваше приче.