Page 44 - Emir Kusturica - Sto jada

Мени је било криво.
- Пребио га на правди бога, ха-ха-ха!
- Азра, није смијешно!
- Како није смијешно, човјек дошо фино на Олимпијске игре, изнајмио собу и добио

батине!
- Из неспоразума!
- Па то, зато је и смијешно!
- Кад добије двије године затвора, хоће ли онда бити смијешно?!
- Неће! - бризнуо сам у плач. - Није он крив. Шта би ти реко да дођеш у кућу и угледаш
странца са чачкалицом у устима?
Истрчао сам напоље, сјео на степениште и заплакао.

Разговор оца и Рође пратиле су пахуљице снијега који је почео да пада дан пред
Олимпијаду. Онај вјетар који није могао да савије гране јаблана подивљао је, а котури
мајчиног конопца за веш су шкрипали и ударали о моју душу. Не знам да ли због страха за
нашег Рођу за којег отац каже да ће га ухапсити, али помислио сам да су сви моји свјетови
срушени. Онда се крај Војне болнице појавила полиција у плавом „тристаћу“. Одједном сам
престао да плачем и потрчао у кућу. Било је још времена да га сакријем у подрум!

Отац се држао за главу.
- Шта да радимо? - питала је мајка.
- Да га сакријемо?
- Нема говора!
- Шта нема говора?!
- То је кривично дјело, скриваш криминалца!
- Е, ја хоћу! - помислио сам.

- Најбоље да се сам пријави прије него полиција дође!
- Очи моје, мислиш да ће то бити олакшавајућа околност?
- Хоће! Мора!
- Видиш, очи моје туго небеска, који сам ја магарац, ништа паметно од мене не можеш да
научиш!
Не знам како, али мени је синула идеја.

- Ја ћу с тобом у полицију - рекао сам и провиривао кроз прозор очекујући ротационо
свјетло.
Отац је био одушевљен овом идејом. Насмијао се и рекао:
- Свака част! Како одлично гледа на ствари мој син!
- Ја сам спреман и немојте шта замјерити, очи моје небеске.
Кренули смо низ степенице и на излазу из хаустора, кад је Рођо закорачио напоље, ја сам
га повукао за рукав:

- Не тамо, ето полиције!
Рођо је збуњен стрчао за мном у подрум. Откључао сам подрумска врата и пропустио
Рођу да уђе.
- Не ваља ово, очи моје!
Још док сам откључавао катанац на подрумским вратима, зачули су се кораци. Двојица
униформисаних полицајаца и један у цивилу звонили су на врата стана, а ја сам скинуо

поклопац са наше велике каце с купусом и пребацио неколико главица у полупразну
комшије Гаврића. Рођо је ускочио у кацу и покрио се поклопцем, а ја сам изашао ван. Не