Page 24 - Emir Kusturica - Sto jada

- Шта ће то бити да ти пуниш каду?
- Ништа... То ти је тако, па ти види!
Свјетлост је у поподневним часовима на крошњама јабланова стварала свјетлуцаве
тренутке, а те слике усхићења трајале су и по неколико секунди. Захваљујући кољенима која

су сијевала у мојим мислима и струјала мојим тијелом, жива у термометру се попела за
неколико степени.
С промјеном годишњих доба, психичка стабилност куће Калема озбиљно је уздрмана.
Највише доласком љета! Не само због раздрагане атмосфере. Одједном се види колико бора
има на људским лицима. Ипак, нестају намрштени погледи. То ме радује. Брбљивост коју
сунце производи код птица и људи знатно се појача у јуну. Азра већ планира путовање на
море у августу:

- Боже, што ја већ нисам на мору?
- Ко ти брани?
- Па што једном не одемо заједно?
- Ти знаш да је мени доктор забранио врућине због прескакања срца.
- Онда ја одох са Алексом!
- Их, како бих ја волио да могу с вама у Дубровник, па послије купања у градску кафану

на сладолед!
- Што ти треба да лажеш?!
- Како лажем?
- Ти никада ниси волио сладолед!
- Ко каже да ја нисам волио сладолед? Ја сам у Прагу на састанку Треће интернационале
јео сладолед, драга моја, усред зиме, а ти, видиш, ниси ни знала да се сладолед једе зими?!
У ствари, он је једва чекао да послије нашег одласка може слободно, колико му душа

жели, да упражњава акције тарли-тарли!
- Ево за Алексу џепарац! Приштедио сам од тринаесте плате!
- Ти мене правиш будалом, помоћник министра има велику плату! Што ми једном, ко
човјек, не кажеш колика ти је плата?
- Толико нећу моћи да ти изађем у сусрет!
Ту је разговор престајао јер је свака нова ријеч могла да произведе свађу. Али, видјело се

то по томе како гледа у свога мужа, Азра није одустала од наде да ће једног дана знати
колика је његова функционерска плата.
Ако се деси да сунчање постане олимпијски спорт, Азра ће освојити златну медаљу. Чим
смо стигли у Дубровник, ни ствари нису биле распаковане, Азра је купила маслиново уље од
човјека који нам је издао собу. Прво је намазала по читавом тијелу мене, па онда себе.
Наслоњени на зидине старог Дубровника, личили смо на људе који чекају стријељање.
- Сунчање је најбоље кад човјек стоји, Де-витамин равномјерно допре до костију!

- Да ли то значи да је човјеку најбоље да умре стојећи?
- Нећемо сада о смрти, није мјесто!
- Ти си рекла како би више вољела да умреш на мору него у Сарајеву!
- Ја сам рекла да бих више вољела да живим на мору!
- А то значи да би вољела и да умреш на мору?
- То су приче за нашу вукојебину! Види тамо! показала је на ужарену куглу која се губила

иза морске површине.
Легла је на обли камен и видјело се колико јој годи топлина. У праву је био Брацо.