Page 18 - Emir Kusturica - Sto jada
P. 18

ТО ТИ ЈЕ ТАКО, ПА ТИ ВИДИ



      Када сарајевску котлину зароби фебруарска зима, у школу идем са појачаном одјећом.
  Корачам улицама као да се крећем сибирском тундром. Руске зиме познајем из прича мог
  оца,  Браце  Калема.  Док  Азра  Калем,  моја  мајка,  зиму  зове  бештија,  отац  не  скрива

  одушевљење удаљеном тачком на географској карти. Хладноћа ме тјерала да у руке дувам
  оно мало даха којег бештија није стигла да смрзне. Гријала ме слика мога оца који сједи у
  канцеларији зграде Извршног вијећа СР Босне и Херцеговине, држи се за радијатор и гори од
  жеље да види Сибир. Мени дође да се претворим у шљиву, крушку, јабуку или барем трешњу.
  Да спаднем ко крушка са гране на траву, да ме ништа не боли и тако се спасем од зимске
  море. Па да се фино у живот вратим када се побољшају животни услови. Кад би то могло?!

      - Температура је у паду, а жива у термометру показује тридесет и други подјељак испод
  нуле.  Ово  је,  нема  сумње,  најхладнија  зима  у  посљедњих  шездесет  година!  Вуко  Зечевић,
  Хидрометеоролошки  завод  Босне  и  Херцеговине...  слушали  сте  јутарње  вијести  Радио
  Сарајева...  поштовани  слушаоци,  сада  је  тачно  седам  сати  и  петнаест  минута,  добро  вам
  јутро овог трећег фебруара 1971, из нашег студија слиједи емисија „Удри коло наоколо“...
      С  падом  температуре,  моје  облачење  постаје  слојевит  процес!  Баш  као  и  политичка
  ситуација.  Спикер  на  радију  каже  да  је  политичка  ситуација  у  свијету  сложена.  Иако

  сумњичаво гледа на политику, Азра новинама и радију вјерује. Мени ту нешто не штима!
  Упозоравам  је  да  има  разлике  између  слојевите  и  сложене  ситуације,  али  она  одмахује
  руком.
      - Камен је слојевит, а картонске кутије су сложене! - тврдим упорно.
      - Још си ти мали да правиш примједбе!
      Шутим и не могу да се свађам, тринаест година, много сам млад!

      Лице мога оца се не види од пјене за бријање. Он стоји испред огледала, чини ми се да
  непотребно дуго размазује четком по лицу. На њему су само гаће и поткошуља, није му зима.
  Мајка се обукла, она устаје прије свих, пије кафу и наставља причу од синоћ:
      - Код нас на факултету повећавају плату идућег мјесеца!
      - Одлично!
      - То значи да иде повећање свима! Шта је с вама?
      - Извршно вијеће Републике Босне и Херцеговине изузима се из уобичајене праксе!

      - Па и ви сте на буџету добићете повишицу.
      - Ми нећемо.
      - Хоћете, него ти кријеш од мене колика ти је плата!
      - Како кријем?
      - Фино, колка ти је плата?
      - Довољна.

      - Ето видиш, још ме зајебаваш?!
      - Не зајебавам!
      Он приђе својој жени и пољуби је, а на њеном лицу остане комад пјене. Од пољупца она
  одмах заборави на причу о плати.
      - Кад би макар ове твоје бештије објавиле ванредну ситуацију?
      - Ко су теби, душо моја, бештије?
      - Твоји шефови у Извршном вијећу!

      - Онда сам и ја бештија?
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23