Page 29 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

si}u{an deo sveg tog sirovog matrijala uop{te biti obra|en; no, nikako se unapred nije moglo re}i koja }e
osmatranja koji nau~nik mo`da po`eleti da konsultuje kroz deset, pedeset ili stotinu godina. Sve je, dakle, valjalo
~uvati u arhivi, naslagano u beskrajnim hodnicima sa klimatizacijom, umno`eno u tri primerka od kojih se svaki
nalazio u drugom sredi{tu, ~ime se osuje}ivala mogu}nost slu~ajnog gubitka. Bio je to deo istinskog blaga
~ove~anstva, vredniji od svekolikog zlata beskorisno zaklju~anog u trezorima banaka.
A sada je 'Monitor za duboki svemir 79' zabele`io ne{to neobi~no - slaba{an, ali i nepogre{iv poreme}aj
koji je prostrujao kroz Sun~ev sistem i koji se veoma razlikovao od svih prirodnih pojava uo~enih u pro{losti.
Automatski, monotor mu je zabele`io pravac, vreme, snagu; kroz nekoliko ~asova prosledi}e informaciju o tome
na Zemlju.
Isto }e tako postupiti 'Orbiter M 15', koji je pravio dva kruga dnevno oko Marsa, 'Sonda visokog nagiba
21', koja se lagano pela povrh ravni ekliptike, pa ~ak i 'Ve{ta~ka kometa 5', koja je ve} u{la u studenu pusto{ sa
one strane Plutona, kre}u}i se orbitom do ~ije }e najudaljenije ta~ke sti}i tek kroz hiljadu godina. Svi su oni
zabele`ili neobi~an odliv energije koji im je uznemirio istrumente; tako|e su svi, u svoje vreme, automatski poslali
podatek u skladi{ta memorije na dalekoj Zemlji.
Ra~unari mo`da nikada ne bi uo~ili vezu izme|u ova ~etiri neobi~na niza signala sa svemirskih sondi na
me|usobno nezavisnim orbitama, udaljenim milionima milja. Ali ~im je bacio pogled na svoj jutarnji izve{taj,
meteorolog zra~enja na Gadardu shvatio je da je ne{to ~udno minulo kroz Sun~ev sistem tokom poslednja
dvadeset ~etiri ~asa.
Raspolagao je samo delom pre|ene putanje, ali kada ju je ra~unar projektovao na situacionoj tabli
planeta, ona se pojavila jasna i nepogre{iva poput pramena pare na vedrom nebu ili samo jednog traga stopala
na polju prekrivenom devi~anskim snegom. Nekakvo imaterijalno ustrojstvo energije, za kojim se vukla pruga
zra~enja sli~na brazdi {to ostaje za hitrim gliserom, suknulo je sa lica Meseca i zaputilo se ka zvezdama.

Tre}i deo
IZME\U PLANETA

15. 'OTKRI]E'
Brod je krenuo od Zemlje pre samo trideset dana, ali je Dejvidu Boumenu ponekad bilo te{ko da poveruje
da je ikada znao i za neki drugi oblik postojanja osim ovoga u zatvorenom, malom svetu 'Otkri}a'. Sve godine
obuke, sve pre|a{nje misije na Mesec i Mars kao da su pripadale nekom drugom ~oveku, u nekom drugom `ivotu.
Frenk Pul imao je isti utisak i ponekad bi u {ali po`alio {to se najbli`i psihijatar nalazi udaljen od njih
gotovo stotinu miliona milja. Ali ovo ose}anje izdvojenosti i otu|enosti lako se moglo shvatiti i ono jama~no nije
ukazivalo ni na kakvu abnomalnost. Za pedeset godina od kako su se ljudi vinuli u svemir, jo{ nije bilo ovakve
misije.
Ona je zapo~eta pre pet godina kao 'Projekat Jupiter'- prvo povratno putovanje broda sa ljudskom
posadom do najve}e me|u planetama. Letelica je ve} gotovo bila spremna za dvogodi{nji pohod, kada je, krajnje
neo~ekivano, do{lo do promene profila misije.
'Otkri}e' }e, dodu{e, sti}i do Jupitera, ali ne}e se tu zaustaviti. ^ak ne}e ni smanjiti brzinu dok bude hitalo
kroz razu|en jovijanski satelitski sistem. Naprotiv - iskoristi}e gravitaciono polje d`inovskog sveta kao svojevrsnu
pra}ku koja }e ga hitnuti jo{ dalje od Sunca. Sli~no kakvoj kometi, ono }e se zaputiti ka spoljnjim podru~jima
Sun~evog sistema, ka svom krajnjem odredi{tu, blistavom Saturnu opasanom prstenovima. I nikada se ne}e
vratiti...
Za 'Otkri}e', to }e biti jednosmerno putovanje - ali njegova posada nipo{to nije imala nameru da izvr{i
samoubistvo. Ako sve bude bilo u redu, oni }e se vratiti na Zemlju kroz sedam godina - od kojih }e pet prote}i u
magnovenju, u besanom spavanju hibernacije, dok budu ~ekali da ih izbavi jo{ nenapravljeno 'Otkri}e II'.
No, glagol 'izbaviti' pa`ljivo je izbegavan u svim iskazima i dokumentima Astronauti~ke agencije; on je
pretpostavljao mogu}nost pojave neke pogre{ke u planovima, tako da se u odobrenom `argonu radije koristila re~
'pokupiti'. Ako ne{to stvarno krene naopako, sasvim izvesno ne}e biti nikakve nade u izbavljanje, s obzirom na
udaljenost od gotovo milijardu milja od Zemllje.
Bio je to sra~unat rizik, ba{ kao i kod svih putovanja u nepoznato. Ali poluvekovno istra`ivanje pokazalo je
da je ve{ta~ki sprovedena hibernacija ljudi savr{eno bezbedna, {to je otvorilo nove mogu}nosti u svemirskim
putovanjima. Tek je, me|utim, ovaj pohod trebalo da celu stvar stavi na najte`u probu.
Tri ~lana istra`iva~ke ekipe, koji ne}e biti potrebni sve dok brod ne u|e na zavr{nu orbitu oko Saturna,
prespava}e celo putovanje do odredi{ta. Na ovaj na~in bi}e u{te|ene tone hrane i drugih potro{nih dobara;