Page 27 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

obrazovali su preklapaju}e elipse zaslepljuju}e beline, usredsre|ene na monolit. Na mestima gde su ga dodirivale,
njegova abonosna povr{ina kao da ih je gutala.
Pandorin kov~eg, pomisli Flojd, uz iznenadno naviranje slutnje - koji ~eka da ga otvori radoznao ^ovek.
[ta li }e samo prona}i unutra?

13. SPORO SVITANJE
Glavna kupola pod pritiskom kod mesta na kome se nalazio MNT-1 imala je u pre~niku samo dvadeset
stopa, tako da je unutra bilo neugodno sku~eno. Autobus, koji je sa njom bio povezan preko jedne od dve
vazdu{ne komore, malo je pove}ao raspolo`ivi prostor, {to je i te kako bilo dobrodo{lo.
U poluloptastom balonu sa dvostrukim zidovima `ivelo je, radilo i spavalo {estoro nau~nika i tehni~ara
koji su bili stalno uklju~eni u projekat. Tu je tako|e bio sme{ten prete`an deo njihove opreme i ure|aja, sve zalihe
koje se nisu mogle ostaviti u vakumu napolju, kuhinjska, kupatilska i klozetska postrojenja, geolo{ki uzorci i jedan
mali TV ekran posredstvom koga se lokalitet mogao dr`ati pod stalnim nadzorom.
Flojd se nije iznenadio kada je Halvorsen izabrao da ostane u kupoli; on je izlo`io svoje stanovi{te uz
zavidnu iskrenost.
"Za mene je skafander nu`no zlo", rekao je upravnik. "Obla~im ga samo ~etiri puta godi{nje kada izlazim
u tromese~ne inspekcije. Ako nemate ni{ta protiv, sede}u ovde i posmatra}u preko televizije."
Jedan deo njegovih predrasuda sada je bio neopravdan, budu}i da su najnoviji modeli bili nesravnjivo
udobniji od nezgrapnih oklopa koje su nosili prvi lunarni istra`iva~i. Mogli su se navu}i za manje od jednog
minuta, ~ak i bez pomo}i sa strane, i bili su potpuno automatski. 'Model pet', u kome je Flojd sada bio bri`ljivo
zaptiven, za{titio bi ga i od najgorih uslova koji se mogu pojaviti na Mesecu, bilo danju ili no}u.
U pratnji dr Majklsa, on u|e u malu vazdu{nu komoru. Kada je dobovanje pumpi zamrlo, a njegov
skafander se gotovo neprimetno ukrutio oko njega, on se najednom na|e opto~en ti{inom vakuuma.
Ovu ti{inu prekide dobrodo{li zvuk u skafandru.
"Je li pritisak u redu, dr Flojde? Di{ete normalno?"
"Da - sve je kako treba."
Pratilac mu pa`ljivo proveri pokaziva~e i ventile na spoljnjem delu skafandra, a onda re~e:
"U redu - hajdemo."
Spoljnja vrata se otvori{e i pred njima se pojavi pra{inom prekriven Mese~ev predeo, obasjan sjajem
Zemlje.
Uz obazrive, gegave kretnje Flojd krenu za Majklsom iz komore. Nije bilo te{ko hodati; {tavi{e, pomalo
paradoksalno, u skafandru se ose}ao prijatnije nego bilo kada od kako je stigao na Mesec. Dodatna te`ina ovog
oklopa i blagi otpor koji je on pru`ao njegovim pokretima stvarali su izvestan privid izgubljene zemaljske
gravitacije.
Prizor se promenio od kada je grupa stigla pre jedva jedan sat. Iako su zvezde i Zemljina polulopta bile u
podjednakoj meri blistave, ~etrnaestodnevna lunarna no} bezmalo se okon~ala. Sjaj korone li~io je na la`no
ra|anje Meseca povrh isto~nog neba - a onda, bez upozorenja, vrh radio-stuba stotinu stopa iznad Flojdove glave
najednom kao da je buknuo plamenom u ~asu kada je uhvatio prve zrake dole jo{ skrivenog Sunca.
Sa~ekali su da iz vazdu{ne komore izi|u nadzornik projekta i njegova dva pomo}nika, a zatim lagano
krenu{e prema krateru. Kad su stigli do njega, tanu{an luk nesnosne usijanosti pomolio se iznad isto~nog obzorja.
Iako }e biti potreban pun sat da se Sunce skroz digne povrh ruba Meseca koji se lagano okretao, zvezde su ve}
~ilele.
Krater se jo{ nalazio u senci, ali su reflektori postavljeni du` njegovih ivica blistavo obasjavali unutra{njost.
Dok se Flojd lagano spu{tao rampom ka crnom pravougaoniku, ispunjavalo ga je ne samo ose}anje
strahopo{tovanja, nego i bespomo}nosti. Ovde, kod samog portala Zemlje, ~ovek je ve} stajao licem u lice sa
jednom tajnom koja mo`da nikada ne}e biti odgonetnuta. Pre tri miliona godina ne{to je minulo ovuda, ostavilo
za sobom ovo nedoku~eno i mo`da nedoku~ivo znamenje vlastite svrhe, a zatim se vratilo ka planetama - ili ka
zvezdama.
Radio u skafandru prekide Flojdove sanjarije. "Govori nadzornik projekta. Molim vas da svi stanete ovamo
- voleli bismo da snimimo nekoliko fotografija. Dr Flojde, da li biste stali u sredinu... dr Majkls... hvala..."
Nikome drugom sem Flojdu nije se u~inilo da u ovome ima ne~ega sme{nog. No, i on je ipak morao
po{teno da prizna da mu je milo {to je neko poneo foto-aparat; ovaj snimak nesumnjivo }e postati istorijski i on je
hteo da obezbedi nekoliko primeraka za sebe. Nadao se da }e mu se lice jasno videti kroz vizir skafandra.