Page 28 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

"Hvala, gospodo", re~e fotograf, po{to se okon~alo pomalo ko~operno poziranje pred monolitom i po{to
je on na~inio desetak snimaka. "Nalo`i}emo foto-odeljenju u bazi da vam po{aljle primerke."
Posle toga, Flojd posveti punu pa`nju abonosnoj plo~i - po~ev{i da polako obilazi oko nje, ispituju}i je iz
svih uglova, nastoje}i da uvre`i u pam}enje njene neobi~nosti. Nije o~ekivao da }e ne{to prona}i, po{to je znao
da je svaki kvadratni in~ ve} mikroskopski pomno ispitan.
Tromo Sunce u me|uvremenu se podiglo povrh ivice kratera i njegovi zraci slivali su se gotovo pljo{timice
po isto~nom pro~elju bloka. No, on kao da je upijao svaku ~esticu svetlosti, tako da je izgledalo da ove uop{te
nema.
Flojd odlu~i da izvr{i jednostavan opit; postavio se izme|u monolita i Sunca i potra`io pogledom vlastitu
senku na glatkoj, crnoj ravni. Nije bilo ni traga od nje. Bar deset kilovata sirove toplote mora da je padalo na
plo~u; ako se ne{to nalazilo unutra, onda se jama~no brzo prokuvavalo.
Ba{ je neobi~no, pomisli Flojd, na}i se ovde u ~asu kada ovu... stvar... Sunce prvi put obasjava posle
po~etka ledenih doba na Zemlji. Ponovo mu je radoznalost pobudila njena crna boja; ona je bila idealna, razume
se, za apsorbovanje solarne energije. Ali odmah je odbacio ovu pomisao; jer ko bi bio toliko lud da zakopa
napravu na Sun~ev pogon na dubinu od dvadeset stopa?
On podi`e pogled prema Zemlji koja je po~injala da kopni na jutarnjem nebu. Samo je {a~ica od {est
milijardi ljudi tamo znala za ovo otkri}e; kako }e svet reagovari na ovu vest kada kona~no bude obelodanjena?
Politi~ke i socijalne implikacije bile su ogromne; svaka osoba koja se odlikovala istinskom inteligentno{}u
- svako ko je gledao makar i in~ dalje od svog nosa - ustanovi}e da su joj se `ivot, vrednosti, filozofija tanano
promenili. ^ak i ako u pogledu MNT-1 ni{ta ne bude otkriveno i on ostane ve~na tajna, ^ovek }e znati da nije
jedini u Vaseljenji. Iako ih je on proma{io za vi{e miliona godina, oni koji su jednom stajali ovde jo{ se mogu
vratiti: a ako do toga i ne do|e, uop{te nije isklju~eno da postoje i drugi. Sve budu}nosti moraju sada sadr`ati ovu
mogu}nost.
Flojd se jo{ nosio sa ovim mislima kada se zvu~nik u njegovom skafandru najednom oglasi prodornim
elektronskim piskom, sli~nim grozno poja~anom i izobli~enom vremenskom signalu. On nesvesno poku{a da
prekrije u{i {akama u rukavicama skafandra; potom se pribra i mahnito posegnu ka dugmetu za kontrolisanje
ja~ine na radio-prijemniku. Dok je to nesigurno ~inio, jo{ ~etiri piska razlego{e se eterom; a onda usledi milosrdna
ti{ina.
Svuda oko kratera prilike su nepomi~no stajale, paralisane potpunom zbunjeno{}u. Nije, dakle, posredi
kvar u mojoj opremi, re~e Flojd u sebi; svi su ~uli ove prodorne elektronske krike.
Posle tri miliona godina tmine, MNT-1 pozdravio je lunarnu zoru.

14. OSLU[KIVA^I
Stotinu miliona milja sa one strane Marsa, u studenoj samotnosti do koje jo{ nije stigao nijedan ~ovek,
'Monitor za duboki svemir 79' lagano se kretao me|u prepletenim orbitama asteroida. Tri godine besprekorno je
vr{io svoje poslanstvo - na ponos i diku ameri~kih nau~nika koji su ga projektovali, britanskih in`enjera koji su ga
napravili i ruskih tehni~ara koji su ga lansirali. Tanana pau~ina antena hvatala je prolaze}e talase radio-{uma -
neprekidno pucketanje i pi{tanje onoga {to je Paskal, u jednom znatno jednostavnijem dobu, prostodu{no nazvao
'ti{ina beskrajnog prostora'. Detektori zra~enja bele`ili su i podvrgavali analizi priliv kosmi~kih zraka iz Galaksije i
iz ta~aka izvan nje; neutronski i rendgenski teleskopi motrili su na neobi~ne zvezde koje nijedno ljudsko oko nikada
ne}e videti; magnetometri su osmatrali nalete i orkane Sun~evog vetra, mlazeve razra|ene plazme koji su {ikljali sa
zvezde brzinom od milion milja na sat ka njenoj deci {to su kru`ila oko nje. Sve te stvari, kao i mnoge druge,
strpljivo je bele`io 'Monitor za duboki svemir 79', unose}i ih u svoju kristalnu memoriju.
Jedna od njegovih antena koje su smatrane ~udom elektronike neprekidno je bila upravljena prema istoj
ta~ki {to se nikada nije odve} udaljavala od Sunca. Svakih nekoliko meseci njena daleka meta mogla se videti, da
je kojim slu~ajem tu bilo nekog oka kadrog za gledanje, kao sjajna zvezda sa obli`njim, slaba{nim pratiocem; no,
prete`an deo vremena ona je bila izgubljena u ble{tavosti Sunca.
Ka toj udaljenoj planeti, Zemlji, monitor je svaka dvadeset ~etiri ~asa upu}ivo informacije koje je strpljivo
sakupljao, sve zgodno sa`ete u jedan petominutni impuls. Oko ~etvrt ~asa kasnije, putuju}i brzinom svetlosti, taj
impuls bi stigao do odredi{ta. Na njega su ~ekale ma{ine kojima je to dodeljeno u du`nost; one bi poja~ele i
snimile signal, a potom bi ovaj snimak bio dodat ve} postoje}em fondu od mnogo hiljada milja magnetne trake
koja je sada stajala uskladi{tena u trezorima Svetskih svemirskih centara u Va{ingtonu, Moskvi i Kamberi.
Od ~asa kada su se prvi sateliti vinuli na orbitu, pre skoro pedeset godina, bilioni i trilioni impulsa
informacija slivali su se iz svemira, da bi bili uskladi{teni za dan kad }e mo`da doprineti razvoju znanja. Samo }e