Page 34 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Posle ru~ka, od trinaest do {esnaest ~asova, Boumen bi krenuo u lagan i pa`ljiv obilazak broda - odnosno
onih njegovih delova koji su bili dostupni. 'Otkri}e' je s kraja na kraj imalo gotovo ~etiri stotine stopa, ali se mali
svet, u kome je bila sme{tena njegova posada, u celosti nalazio unutar kugle pre~nika ~etrdeset stopa u sklopu
trupa pod pritiskom.
Tu su stajali svi sistemi za odr`avanje `ivota, kao i kontrolni most koji je predstavljao operativno srce
broda. Ispod njega, nalazila se mala 'svemirska gara`a' opremljena trima vazdu{nim komorama, kroz koje su
kapsule na vlastiti pogon, velike taman toliko da u njih stane po jedan ~ovek, mogle da isplove napolje, u
prazninu, ukoliko bi iskrsla potreba za nekom vanbrodskom delatno{}u.
Polutarno podru~je kugle pod pritiskom - odse~ak, kako bi se reklo, od Jarca do Raka - predstavljalo je
stani{te bubnja, pre~nika trideset pet stopa, koji se lagano okretao. Prave}i jedan krug svakih deset sekundi, ovaj
karusel ili centrifuga stvarao je ve{ta~ku gravitaciju jednaku Mese~evoj. Bilo je to dovoljno da se spre~i fizi~ka
atrofija, koja bi proistekla iz potpunog odsustva te`ine, a i da se omogu}i da se rutinsko dejstvovanje `ivljenja
odigrava pod normalnim - ili pribli`no normalnim - uslovima.
U karuselu se nalazilo sve {to se odnosilo na kuhinju, trpezariju, kupatilo i klozet. Jedino se tu bezbedno
mogao pripremiti i ispiti kakav topli napitak - {to je bilo krajnje opasno u beste`inskim uslovima, gde su lebde}e
grumuljice klju~ale vode mogle izazvati gadne opekotine. Problem brijanja tako|e je bio re{en, tako da nisu
postojale beste`inske dla~ice koje su se razletale na sve strane, dovode}i u opasnost elektri~nu opremu i
predstavljaju}i pretnju po zdravlje.
Po rubu karusela bilo je sme{teno pet si}u{nih kabina, koje je svaki astronaut uredio po svom ukusu i u
kojima su se nalazile njihove li~ne stvari. U upotrebi su trenutno bile jedino Boumenova i Pulova, dok su budu}i
`itelji preostale tri kabine po~ivali u svojim elektronskim sarkofazima odmah uz njih.
Ukoliko bi se ukazala potreba za tim, okretanje karusela moglo se zaustaviti; kada bi se to dogodilo,
njegov angularni momenat valjalo je uskladi{titi u zamajcu, a potom ga odatle preuzeti pri ponovnom otpo~injanju
rotiranja. No, on se naj~e{}e okretao postojanom brzinom, budu}i da se bez pote{ko}a moglo u}i u veliki bubanj
{to se lagano vrteo, na taj na~in {to bi se kao oslonac koristila jedna {ipka koja je i{la kroz podru~je nulte
gravitacije njegovog sredi{ta. Prelazak na pokretni deo postajao je podjednako lak i automatski, uz samo malo
iskustva, kao i stupanje na pokretne stepenice.
Loptasti trup pod pritiskom obrazovao je glavu krhkog ustrojstva strelastog oblika duga~kog preko stotinu
stopa. Kao i sve letelice predvi|ene za otiskivanje u svemir, 'Otkri}e' je bilo odve} lomno i nedovoljno
aerodinami~no da bi moglo u}i u neku atmosferu ili da bi se suprotstavilo punom dejstvu gravitacionog polja ma
koje planete. Ono je montirano na orbiti oko Zemlje, isku{ano na probnom translunarnom letu i kona~no
provereno na orbiti iznad Meseca. Bilo je to stvorenje koje je pripadalo ~istom svemiru - te je tako i izgledalo.
Neposredno iza trupa pod pritiskom nizala se skupina od ~etiri velika tanka sa te~nim vodonikom - a iza
njih, u obliku duga~kog, vitkog slova 'V', nalazila su se zra~e}a peraja koja su rasipala suvi{nu toplotu nuklearnog
reaktora. Pro{arana tamnom mre`om cevi sa te~no{}u za hla|enje, ona su nalikovala na krila nekog ogromnog
vilinskog konjica i zbog njih je 'Otkri}e' pod izvesnim uglovima na~as podse}alo na kakav starinski jedrenjak.
Na samom kraju toga 'V', tri stotine stopa od odeljka sa posadom, bio je sme{ten zapretani pakao
reaktora i kompleks fokusiraju}ih elektroda kroz koje je izlazila usijana zvezdana gra|a pogona na plazmu. On je
obavio svoj posao pre vi{e nedelja, izvev{i 'Otkri}e' sa njegove parkirne orbite oko Meseca. Sada je reaktor veselo
brujao, tvore}i elektri~nu energiju za brodske potrebe, a velika, zra~e}a peraja, koja bi se u`arila do boje vi{nje
kada bi 'Otkri}e' ubrzavalo pod najve}im potiskom, bila su hladna i tamna.
Iako bi za ispitivanje ovog podru~ja broda bilo potrebno preduzeti izlet u svemir, postojali su ure|aji i
isturene TV kamere koje su iscrpno izve{tavale o stanju u tom delu. Boumen je sada ose}ao da podrobno poznaje
svaku kvadratnu stopu radijatora, plo~a i mre`e cevovoda koja je stajala u vezi sa njima.
U {esnaest ~asova okon~ao bi pohod i podneo poman verbalni izve{taj kontroli misije, ne prestaju}i da
govori sve dok ne bi stigla potvrda o prijemu. Onda bi isklju~io svoj oda{ilja~, saslu{ao {ta Zemlja ima da mu ka`e
i uputio odgovore na eventualna pitanja. U osamnaest ~asova probudio bi se Pul i on bi mu prepustio komandu.
Potom bi usledilo {est slobodnih ~asova koje je mogao iskoristiti prema svom naho|enju. Ponekad bi
nastavio sa u~enjem, slu{ao muziku ili gledao filmove. Prete`an deo vremena provodio bi u prebiranju po brodskoj
neiscrpnoj elektronskoj biblioteci. Po~ele su da ga o~aravaju veliki pohodi iz pro{losti - {to je pod datim
okolnostima bilo prili~no razumljivo. Ponekad bi isplovio sa Pitejom kroz Herkulove stubove, otisnuv{i se du` obala
Evrope koja tek {to je izlazila iz kamenog doba i stigav{i gotovo do studenih magli Arktika. Ili, dve hiljade godina
kasnije, krenuo bi sa Ansonom u manilskim galijama, jedrio bi sa Kukom kroz nepoznate opasnosti Velikog