Page 78 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Корак назад либералних утописта: state building

Ствар је у томе да је Фукујама, разматрајући несклад својих пророчанстава о “крају
историје” кроз призму глобалне победе либерализма, ипак покушавао да остане у оквиру оне
логике од које је првобитно полазио. Према томе, требало је да истовремено изврши reality
check (“проверу реалности”) и избегне да призна како је у праву његов опонент –
Хантингтон, за кога се по свим обележјима показало да је у свом предвиђању ближи истини.
Тада је Фукујама начинио следећи концептуални потез: предложио је да се крај историје
одложи на неодређено време, а да се у међувремену позабавимо јачањем оних друштвено-
политичких структура које су биле језгро либералне идеологије у претходним етапама.
Фукујама је изнео нову тезу – “state-building”. Посаветовао је да се као међуетапа за прелазак
на глобалну државу и светску владу ојачају националне државе са либералном економијом и
демократским системом управљања, да би се темељније и озбиљније припремило тло за
коначну победу светског либерализма и глобализације. То није одрицање од перспективе, то
је њено одлагање до неодређене будућности с одређеним предлогом у погледу међуетапе.
Фукујама готово ништа не говори о концепту “цивилизације”, али очито узима у обзир
Хантингтонове тезе, посредно му одговарајући: постојан развој националних држава, који је
испао збрзан и током епохе колонијализма, и епохе национално-ослободилачких покрета, и
епохе идеолошког сучељавања двају табора, управо сада мора да се одигра како ваља. То ће
постепено и довести до тога да разна друштва која су прихватила тржиште, демократију и
људска права искорене остатке несвесног и припреме поузданије (него што је сада) тло за
глобализацију.

Свет као мрежа код Томаса Барнета

У америчкој политикологији и спољнополитичкој аналитици постоји и ново издање
чисто глобалистичке теорије, овога пута заступљене у делима Томаса Барнета. Смисао
његове концепције своди се на то да технолошки развој ствара зоналну поделу свих
територија планете на три области: зона језгра (the core), зона укључености (the zone of
connectedness) и зона искључености (the zone of disconnectedness). Барнет сматра да мрежни
процеси слободно продиру кроз границе и држава, и цивилизација и на свој начин
структуришу стратешки простор света. У језгро спадају САД и Европска унија, тамо су
усредсређени сви кодови нових технологија и центри одлучивања. У “зону укључености” –
већина осталих земаља осуђених на “јузерски” однос према мрежама (принуђених да користе
готова технолошка средства и прилагођавају се правилима која одређује језгро). У “зону
искључености” убрајају се земље и политичке снаге које су отворена опозиција САД, Западу
38
и глобализацији .
За Томаса Барнета (као и за Данијела Бела) “технологија је судбина”, управо у њој је
оличена квинтесенција цивилизације схваћене чисто технички, готово као код Шпенглера,
само са позитивним знаком.

Амерички поглед на устројство света (три верзије)

У америчкој политичкој анализи – а треба признати да управо Американци задају тон у
тој области – сапостоје све три концепције издвајања субјеката на карти света. Глобализам и
цивилизација (у једнини), у духу идеја раног Фукујаме, приказани су у Барнетовим
конструкцијама. Овде се за субјекат признаје само језгро, док је остало подложно спољном

38 Barnett T. The Pentagon New Map. War and Peace in the Twenty-First Century. New York: G. P. Putnam’s Sons,
2004.