Page 65 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

*
Значајно је што по испитивањима која ВЦИОМ редовно врши, 71–73% житеља Русије
током последњих 10 година на питање: “Да ли је по вама Русија део Европе или самостална –
православна или евроазијска – цивилизација?” – истрајно одговара: “Русија је цивилизација”.
Достигнут је одређени консензус маса (народа) по том питању. Али су сразмере међу
политичком и највишом економском елитом очито друге.
Путиново становиште у погледу Запада – као и у низу других најважнијих политичких
питања – представља покушај да међусобно измири елите и масе. Масама он упућује
наговештај на самобитност Русије, елитама – уверавања у исправност курса на Запад и
модернизацију. Не може се једнозначно рећи шта је то: да ли свесна тактика прикривања
стварног становишта или двоумљење између те две самосвојности – “Русија као земља” и
“Русија као цивилизација”. Ако пропратимо од чега и ка чему се креће Путин у својим
проценама Запада, можемо да претпоставимо како он или постепено испољава своје засад
прикривено руско цивилизацијско родољубље, или заиста еволуира у том правцу под
утицајем околности и посматрања тока догађаја у међународној сфери.
Курс новоизабраног председника Медведева у целини понавља основне Путинове
силнице и изјаве. Однос Медведева према Западу врло је сличан Путиновом ставу: Медведев
такође изјављује да је “Русија – европска земља”, али при том, као и његов претходник,
инсистира на националним интересима (и делимично вредностима) и оштро критикује САД
и једнополарни свет .

Мреже CFR у путинском раздобљу

Без обзира на суштинско исправљање односа према Западу у Путиново време, врло је
значајна чињеница да основне мреже утицаја, које је Запад још 1980-их година успоставио,
остају у Русији недирнуте и у том раздобљу. Караганов и други посленици Савета за спољну
и одбрамбену политику и даље су утицајне појаве. Под покровитељством Караганова 2003.
године почиње да излази часопис “Русија у глобалној политици” (главни уредник Фјодор
Лукјанов), филијала америчког “Foreign Affairs” (званичног органа CFR). Уредништво
часописа укључује многе људе на високим положајима у влади, пословним структурама,
политичким странкама итд. На челу Одбора повереника је олигарх Потањин.
Званично интересе CFR у Русији заступа “Алфа-група” – Петар Авен и Михаил
Фридман. Залагањима те структуре, својевремено су седиште CFR у Њујорку посећивали
министар одбране РФ Сергеј Иванов, а у јесен 2008. године – министар иностраних послова
РФ Сергеј Лавров и чак председник РФ Дмитриј Медведев (током сусрета “Двадесеторице”).
Економске структуре Авена-Фридмана (поготово нафтна компанија ТНК-ВР) дубоко су
интегрисане у америчку економију у оном њеном сегменту који контролише група
Рокфелера-Моргана, а Дејвид Рокфелер десетлећима остаје главни идеолог и спонзор CFR
(сам CFR створили су његови преци, банкари, непосредно после завршетка Првог светског
рата и отворено је постављао за свој циљ стварање “светске владе”).
Ти примери показују да еволуција погледа Путина и Медведева на односе Русије са
Западом не прелази одређену пресудну црту, иза које би присуство мрежа утицаја “Запада” у
Русији, и у првом реду у њеном највишем руководству, постало недопустиво, нонсенс. То је
непосредно везано за колебања у становишту највишег политичког руководства у погледу
признавања да је Русија самостална цивилизација и коначног прихватања трезвеног и
критичког погледа на Запад. Све док председник државе и владе Русије тврде како је она
“европска земља” (ма како они те речи тумачили), западњачке структуре утицаја имаће на
руску спољну и унутрашњу политику велики, ако не и пресудан утицај.
Као органи који институционализују такав утицај служе, изузев самих структура CFR,
Институт за развој Игора Јургенса (Руски савез индустријалаца и предузетника), Форум
Стратегија–2020, Висока школа за економију, скупине либерала у председничкој

* ВЦИОМ – Сверуски центар за проучавање јавног мњења (прим. прев.).