Page 206 - Nil Nidli - Zakoni zdravlja i izlečenja

ČEONI REŽANJ 205
programa u bilo kom od ovih slučajeva je širok: potpunim kapacitetom. Mozak beleži informaci-
igrani ili dokumentarni filmovi, reklame, sport- ju; vid, pamćenje i emocije funkcionišu dobro;
ski događaji, muzika, obrazovni program, fil- ipak, mozak više ne analizira kritički informaci-
movi o prirodi, vesti, i u beskraj. Da li ono što ju. Mogu se prikazivati užasne scene, ali gle-
gledate proizvodi bilo kakvu razliku u vašem dalac teži samo da se smeje ili da sleže rameni-
umu ili karakteru? Odgovor je: i da i ne. Iako ma promatrajući ih. Normalno, ako bi se takva
sadržaj koji posmatrate ispoljava moćni efekat vrsta događaja dešavala u stvarnom životu,
na vaš um, sam medijum izgleda ispoljava osoba bi bila užasnuta. (Međutim, čak se i to
duboke mentalne efekte. Dokazi ukazuju da je postepeno menja kako ljudi postaju sve
prenosnik televizije sam po sebi obično štetan. neosećajniji tokom godina.) Uprkos tome kako
Ovaj efekat štetan za čeoni režanj je izgleda neko reaguje – bez obzira da li se smeje,
rezultat delovanja isključivanja kamere u većini apatično zuri, skreće pogled sa gađenjem, ili na
video snimaka ili drugih programa. Tehnički stotine drugih načina, te scene su neizbrisivo
problemi sa tehnikom snimanja se označavaju utisnute u naš um. Kada vidite reprizu, čim
kao “brzo smenjujući niz uglova”. Tačnije, pro- započne, znate da ste to ranije već videli.
sečni televizijski program menja svoju scenu Pamćenje je tu, iako poslednji put kada ste to
svake tri do pet sekundi. Gledište sa koga pos- gledali vaš čeoni režanj nije bio ni malo aktivni-
matrate događaj se iznenada menja više puta ji nego ovog puta.
svakog minuta, želeli to ili ne. To je u oštrom Alvin Tofler (Alvin Toffler), autor bestselera
kontrastu sa načinom na koji normalno posma- 1970-ih godina: Budući šok (Future Shock), dao
tramo svet oko nas gde vidimo scene iz je naročito slikovit opis efekata veštačke stimu-
stvarnog života sa jednog gledišta (mesta na lacije. Njegove reči me i dalje pogađaju kao
kome se nalazimo, i u vreme u koje se odigra- jasan opis televizijskih tananih efekata. Njegova
va događaj). Možemo da promenimo svoje opažanja govore više od samog predmeta hip-
gledište samo voljnim pomeranjem. noze: “Konstantna stimulacija čula gasi analitič-
Dr Moris navodi televizijsku brzu promenu ki proces uma i na kraju gasi sposobnost miš-
događaja kao faktor koji doprinosi efektu hip- ljenja i racionalnog suočavanja sa životom. To
notičkog tipa. 146 Istraživanje dr Tomasa Malho- dovodi do tehnika bežanja i prilagođavajućih
landa (Thomas Mulholland) je razmatralo EEG odgovora koji teže da uključuju povlačenje,
dece dok su gledala omiljene televizijske pro- apatiju i odbacivanje disciplinovanog mišljenja
grame. Istraživači su pretpostavili da pošto su prilikom suočavanja sa teškim dužnostima i
to programi njihove omiljene emisije, deca će odlukama.” 150
biti mentalno uključena u ono što gledaju i Čak je i pre više od decenije postojalo više
doživljavati oscilacije između alfa i beta od 3.000 objavljenih naučnih istraživanja u vezi
aktivnosti moždanih talasa. Umesto toga, posle sa efektima televizije na um. 151 Istraživanja se
samo 2 ili 3 minuta programa, ona su se zavalila nastavljaju po pitanju ovog odnosa. O ovom
i ostala skoro u potpunosti u alfa obrascu. To je predmetu je napisano preko 500 knjiga. To je
značilo da dok su posmatrala “nisu reagovala, jedan od najistraženijih problema u našoj kul-
nisu se orijentisala, koncentrisala, samo su turi, pa ipak je većina ljudi malo svesna o
odsutno promatrala”. 147 posledicama gledanja televizije. Televizijske
Dr Herbert Kruman (Herbert Krugman), is- vesti često objavljuju naučna istraživanja u vezi
traživač moždanih talasa, je zabeležio: “Tele- sa načinom života, ali ih ne čujemo mnogo o
vizija je medijum komunikacije koji bez napora istraživanjima vršenim po pitanju efekata tele-
prenosi velike količine informacije koja se ne vizije na um. Ne bismo očekivali da televizijski
razmatra u vreme izlaganja.” 148 Dr Erik Peper mediji priznaju bilo šta, ali ne moramo da
(Erik Peper), još jedan ugledni istraživač mož- ostanemo neinformisani.
danih talasa i pisac, je jednom rekao: “Užas Primeri na kraju ovog poglavlja obezbeđuju
televizije je da informacija ulazi, ali mi ne čitav niz izvora koji se bave televizijom. Većina
reagujemo na nju. Ona ulazi direktno u našu biblioteka ima knjige koje objašnjavaju efekte
memoriju i možda reagujemo na nju kasnije, ali televizije na um, a univerzitetske biblioteke su
ne znamo na šta reagujemo. Kada gledate tele- obično povezane sa izvorima naučnih podataka
viziju, trenirate sebe da ne reagujete ni kasnije, koji vas mogu povezati sa stotinama članaka
činite stvari ne znajući zašto ih činite ili odakle napisanim po ovom pitanju. Šest decenija pošto
one dolaze.” 149 je Dejvid Sernof (David Sarnoff), predsednik
Pod uticajem savremene brzo pokretne RCA, predstavio prvu televiziju na svetskom
televizije, čeoni režanj ne može da funkcioniše sajmu 1939. godine, došlo je vreme da se zapi-