Page 72 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Biblija u Starom Zavetu stalno propagira jevrejsko svetsko
gospodarstvo i jevrejski patriotizam. »Vi (Jevreji), ovladaćete narodima

koji su brojniji i jači od vas; svako mesto na koje stupi noga vaša, biće
vaše; niko se neće održati protiv vas« (Drugi zakon 11:23-25).

»Uvešće tebe (jevrejski narode) bog tvoj, u onu zemlju, za koju se on

kleo… da će ti je dati sa velikim i lepim gradovima, koje ti nisi gradio, i
sa kućama, napunjenim svakim dobrom, koje ti nisi punio, i sa izvorima,

iskopanim u kamenu, koje ti nisi kopao, sa vinogradima i maslinicima,
koje ti nisi sadio, i ti ćeš jesti i nasititi se« (Drugi zakon 6:10-11).

Ideje svetskog gospodarstva jevreja nad drugim narodima preko

novca i finansijskog kredita u Starom Zavetu su iste, kao i u Talmudu: »…
i ti ćeš davati zajmove mnogim narodima, a sam nećeš uzimati zajmove; i

gospodarićeš nad mnogim narodima, a oni nad tobom neće gospodariti«
(Drugi zakon 15:6).

»Daću druge ljude za tebe i narode za dušu tvoju« (Isaija 43:4).
Kada je Avraam ostario, on je zatražio od svog roba da se zakune da

»ti nećeš uzeti sinu mojemu Isaaku ženu od Hananejevih kćeri, među

kojima ja živim, nego ćeš otići u moju zemlju, u moju domovinu kod mog
plemena, i odatle ćeš uzeti ženu sinu mojemu Isaaku« (Bitisanje 24:3-4).

Kada je taj rob sa bogatstvom od deset kamila došao da kupuje Isaaku
ženu Reveku, on kaže njenom bratu Lavanu: »Gospod je sasvim

blagosiljao moga gospodina, i on je postao veliki: On mu je dao ovce i
volove, srebro i zlato, robove i robinje, kamile i magarce« (Bitisanje

24:350. Iz ove epizode se vidi da biblijski (jevrejski) Bog ne samo da nije

protiv ropstva, ne samo da neće da oslobodi ljude od ropstva, već i svom
ljubimcu daje robove i robinje. A to su ljudi. Ali za biblijskog boga – to

nisu ljudi. Oni se nabrajaju zajedno sa ovcama, volovima, kamilama i

magarcima. Za Bibliju nejevreji su – isto što i životinje, kao u Talmudu.
U toj istoj glavi jevrejski bog uči Jevreje: »Sedme godine čini

praštanje. Praštanje se sastoji u tome, da svaki davalac zajma, koji je dao
zajam svome bližnjem, oprosti dug i ne naplaćuje ga od bližnjega svoga

ili od brata svoga, … od inozemca naplati, a što bude tvoje kod tvoga
brata, oprosti« (Drugi zakon 15:1-3). I to vam je opšteljudski prilaz. Truli

šovinizam. Odnosi prema Jevrejima i prema nejevrejima su sasvim

suprotni. Uzgred, ovde, kao i svuda u Bibliji i Jevanđelju vidi se, ko je to
bližnji svoj. To nije čovek uopšte, već samo Jevrej. Tako da, kada je

72