Page 44 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 44

PRAVEDNOST BEZ SILE JE SMEŠNA. To je realna istina, koju
       Jevanđelje smišljeno skriva.



                         Zdrav egoizam, individualizam i kolektivizam



              Na početku takozvane perestrojke, pravilno odustavši od principa
       klasne borbe, u Rusiji se lako poverovalo u hrišćanski princip

       »opšteljudskih vrednosti«, na kome se navodno održava sav zapadni
       civilizovani svet. U stvari – to je demagogija. Na savremanom Zapadu

       hrišćanstvo igra ulogu dekorativnog paravana. Zapadni svet se održava na

       suprotnom principu – principu zdravog egoizma, primatu prava i interesa
       ličnosti nad pravima i interesima društva. I uvek prioriteti interesa na

       Zapadu idu tako: najpre lični interesi, zatim porodični, zatim korporativni,
       zatim nacionalni i poslednji – opštečovečanski, ako, naravno, do njih dođe

       red.
              A u hrišćanstvu i komunizmu sve je obrnuto: počinje se od čitavog

       čovečanstva i završava se sa konkretnim čovekom, ako, naravno, do njega

       dođe red.
              U sistemu slobodne trgovine poštovanje se ukazuje ljudima koji su

       dostigli lične uspehe. U hrišćanstvu – velikomučenicima i žrtvenicima,
       koji sami nisu živeli, već su se mučili, ali zato nisu mislili o sebi već o

       svima i sve su »spašavali«. U sistemu slobodne trgovine kultivišu se:
       individualizam, lična inicijativa, lična odgovornost. Hrišćanstvo i

       komunizam kultivišu kolektivizam, mišljenje stada (vaseljenski sabori,

       ogromni vrhovni saveti, komune, opštine, kolhozi i t.d) i kolektivnu
       odgovornost (to jest neodgovornost). Na Zapadu je stalno u opticaju

       mudra formula »To su Vaše tečkoće«. Veoma ispravna formula, koja

       poziva: rešavaj sam svoje probleme; ne uklanjaj se od svoje lične
       odgovornosti; spasavaj se sam; ne prenosi svoje probleme i odgovornost

       na druge.
              A šta je to loše u zdravom egoizmu, kada čovek misli I o sebi, I o

       drugima? Zašto ne treba misliti o sebi, već treba misliti samo o drugima?
       Po čemu si ti gori od drugih, šta, zar – ti nisi deo čitavog čovečanstva, i ko

       će se o tebi brinuti, ako ne, pre svega, ti sam? Onaj ko ne voli samog

       sebe, taj ne može da voli ni druge ljude.





                                                                                                                44
   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49