Page 45 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 45

Koliko mnogo u Rusiji ima takvih vernika: golotinja i sirotinja, svoj
       život ne može da uredi, nije u stanju da zašije svoje pantalone, a uzima na

       sebe da spasava čitavo čovečanstvo. To su plodovi hrišćanskog vaspitanja.
              To se kod njih naziva samoodricanje i samožrtvovanje. Naravno, U

       IME nekakvih »svetlih« (u stvari besmislenih) ideala.

              Kada je sledeći »genije« jevrejske misli Karl Marks smislio novi plan
       »spasenja«  čitavog  čovečanstva pod nazivom »komunizam« i sve to

       izložio u novoj Bibliji pod nazivom »Kapital«, u Rusiji su se odmah našli
       fanatici, koji su sveto poverovali u novu religiju i krenuli putem

       samoodricanja i samožrtvovanja u ime »svetlih« ideala.

              Ti novi vernici su bili spremni da ubijaju druge, da postavljaju
       eksplozive i organizuju terorističke akte i sami da idu na robiju, na

       gubilište U IME revolucije. Kakve revolucije, koji je smisao te revolucije,
       do čega ona može dovesti, - to niko od njih posebno nije shvatao, a za

       takva razmišljanja mozak nije ni potreban, oni su verovali. Za veru mozak
       nije obavezan.

              A za to vreme židomasonska štampa je uzdizala te fanatike bandita

       kao velike heroje. Koji argumenti su isticani kao zaštita tih bandita
       fanatika? Osnovni argument je jedan – ti ljudi nisu mislili o sebi, oni su

       težili ka sveopštem blagostanju, ka opštoj pravednosti, oni su išli putem
       samoodricanja, samožrtvovanja. Jednom rečju – heroji i žrtve. »Vi ste kao

       žrtva pali u sudbonosnoj borbi«. Sve  je potpuno isto, kao sa Hristom-
       spasiocem.

              Onima koji su se zgražavali nad tim banditima, nisu naročito

       dozvoljavali da istupaju u štampi. Štampu su bili preuzeli židomasoni, isto
       kao sada. Zadatak štampe je bio - da izazove saosećanje sa banditima. To

       se kod njih naziva »humanizam«. Ali njihov lažni humanizam je bio

       nekako strogo jednostran: samo za zločince, ali ne i za žrtve.
              Tipičan predstavnik tih »humanista« (satanista) je Lav Tolstoj sa

       svojom hrišćanskom teorijom »neprotivljenja zlu nasiljem«. Kada su
       revolucionari-teroristi ubijali žandarme (radnike pravnog sistema), grof

       Tolstoj je  ćutao kao riba. Ali kada su te ubice hvatane i vešane, grof
       Tolstoj je jaukao na sav glas: »Ne mogu da ćutim!« Zbog toga je Lenjin

       direktno nazvao Tolstoja »ogledalo naše revolucije« (8, glavni sinovi

       lukavog). Interesantno je postaviti pitanje: »Šta je u hrišćanstvu moglo da
       privuče tako talentovanog  čoveka, kao što je bio Tolstoj?« Verovatno



                                                                                                                45
   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50