Page 45 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 45
Koliko mnogo u Rusiji ima takvih vernika: golotinja i sirotinja, svoj
život ne može da uredi, nije u stanju da zašije svoje pantalone, a uzima na
sebe da spasava čitavo čovečanstvo. To su plodovi hrišćanskog vaspitanja.
To se kod njih naziva samoodricanje i samožrtvovanje. Naravno, U
IME nekakvih »svetlih« (u stvari besmislenih) ideala.
Kada je sledeći »genije« jevrejske misli Karl Marks smislio novi plan
»spasenja« čitavog čovečanstva pod nazivom »komunizam« i sve to
izložio u novoj Bibliji pod nazivom »Kapital«, u Rusiji su se odmah našli
fanatici, koji su sveto poverovali u novu religiju i krenuli putem
samoodricanja i samožrtvovanja u ime »svetlih« ideala.
Ti novi vernici su bili spremni da ubijaju druge, da postavljaju
eksplozive i organizuju terorističke akte i sami da idu na robiju, na
gubilište U IME revolucije. Kakve revolucije, koji je smisao te revolucije,
do čega ona može dovesti, - to niko od njih posebno nije shvatao, a za
takva razmišljanja mozak nije ni potreban, oni su verovali. Za veru mozak
nije obavezan.
A za to vreme židomasonska štampa je uzdizala te fanatike bandita
kao velike heroje. Koji argumenti su isticani kao zaštita tih bandita
fanatika? Osnovni argument je jedan – ti ljudi nisu mislili o sebi, oni su
težili ka sveopštem blagostanju, ka opštoj pravednosti, oni su išli putem
samoodricanja, samožrtvovanja. Jednom rečju – heroji i žrtve. »Vi ste kao
žrtva pali u sudbonosnoj borbi«. Sve je potpuno isto, kao sa Hristom-
spasiocem.
Onima koji su se zgražavali nad tim banditima, nisu naročito
dozvoljavali da istupaju u štampi. Štampu su bili preuzeli židomasoni, isto
kao sada. Zadatak štampe je bio - da izazove saosećanje sa banditima. To
se kod njih naziva »humanizam«. Ali njihov lažni humanizam je bio
nekako strogo jednostran: samo za zločince, ali ne i za žrtve.
Tipičan predstavnik tih »humanista« (satanista) je Lav Tolstoj sa
svojom hrišćanskom teorijom »neprotivljenja zlu nasiljem«. Kada su
revolucionari-teroristi ubijali žandarme (radnike pravnog sistema), grof
Tolstoj je ćutao kao riba. Ali kada su te ubice hvatane i vešane, grof
Tolstoj je jaukao na sav glas: »Ne mogu da ćutim!« Zbog toga je Lenjin
direktno nazvao Tolstoja »ogledalo naše revolucije« (8, glavni sinovi
lukavog). Interesantno je postaviti pitanje: »Šta je u hrišćanstvu moglo da
privuče tako talentovanog čoveka, kao što je bio Tolstoj?« Verovatno
45