Page 39 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 39
Kadrovska politika Isusa Hrista
Nije potrebno naročito se čuditi nemoralnosti Hristovih sledbenika.
Odakle je i kako Hristos birao te »velike« izbranike?
U početku je sasvim umesno pogledati, kako su Jevreji pravili
revoluciju u Rusiji 1917.g. i kako su preotimali vlast. Zamislite sebe na
mestu polujevreja pedera Lenjina i čitave njegove jevrejske bande
(Trocki, Zinovjev, Kamenjev, Sverdlov i t.d.), koji su kidisali na vlast.
Kako preuzeti vlast? Kod Lenjina je ta tehnologija promišljena i ispisana
veoma jasno i detaljno: treba stvoriti snagu za preotimanje vlasti u vidu
dobro organizovane i potpuno upravljane partije. Ko će biti ljudski
materijal, instrument za tu partiju? Inteligencija? Trgovci? Poslovni ljudi?
Sveštenstvo? Činovnici? Seljaštvo? Ne. TO NIJE INSTRUMENT za
otimanje vlasti. Proletarijat! To je to, što treba. Najniži deo društva,
neobrazovani, nepismeni, bez imovine, koji nemaju šta da izgube, osim
svojih lanaca.
Bulgakov je u »Psećem srcu« divno opisao strukturu te nove
revolucionarne snage: gore su jevrejski šefovi švonderi, dole najniži
deo i otpad ruskog društva – šarikovi, koje su privukli parolom »Ko je
bio ništa, taj će postati sve«, i po strani od revolucionarnog procesa
inteligencija u vidu profesora Preobraženskog. I preuzeli su vlast prema
lenjinskoj tehnologiji.
Pogledajte prljavu jevrejsku parolu: »Proleteri svih zemalja, ujedinite
se!«. Zašto Jevreji ne žure da ujedine inteligenciju i poslovne ljude? Zato
što je najglavnije u svakom ujedinjenu – ko će biti gore. Najjednostavnije
je uzeti budale i društveni otpad. Ujedinite se, šarikovi svih zemalja!
Jevrejski švonderi će Vam brzo stati na čelo i dalje će Vas povesti kuda
žele i iskoristiće tu masu u svojim ciljevima.
Kod Jevreja pedera Hrista je postojao taj isti problem i apsolutno iste
metode rešenja. Lenjinovci su – Hristovi učenici. Prema Frojdu, aktivni
homoseksualac ima kompleks vlasti. Hristos je hteo vlast. Jevrejski narod
je hteo da ga vidi kao političkog vođu ustanka protiv Rima, pod čijom
vlašću su se oni tada nalazili, ali Hrist nije hteo to. Uzgred, upravo zbog
toga mnoge njegove pristalice, uključujući i Judu, su se razočarale u
njemu, a kad se već razočarao, Juda je rešio ujedno i da ga proda, da
makar nešto korisno dobije od Hrista.
39