Page 292 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Danas svoju pretenziju na svetsku hegemoniju SAD ne skrivaju. O
njima je veoma otvoreno i cinično napisao Bžezinski (49).

Dalje je jevrejska oligarhija pomoću emisije dolara i drugih
finansijskih igara i mahinacija potpuno porobila američku državu. Država

SAD sada ima sasvim astronomski dug. Ali kada se u SMI o tome govori,

onda se sasvim prećutkuje pitanje kome to država duguje? Pa ona nekome
duguje. Kome? Jevrejskoj finansijskoj oligarhiji - pravom gospodaru

današnje Amerike.
Pokušaji da se ta oligarhija postavi na svoje mesto, kakav je naprimer

preduzeo predsednik Džon Kenedi, ni do čega nisu doveli, već su

Kenedija 22. novembra 1963.g. jednostavno ubili. Među njegovim
ubicama nalazio se i njegov lični vozač, agent CIA, koji je ispalio

kontrolni pucanj u glavu Kenedija (61, s. 102). Tog vozača su ubili kroz 3
nedelje. Svedoci nisu potrebni.

Kasnije je na put Iluminata stao brat Džona Kenedija – Robert
Kenedi, koji je bio na pragu svog neminovnog izbora za predsednika

SAD. Ali njega su ubili bukvalno sasvim malo pre izbora 5.juna 1968.g.

Čim se predsednik Nikson izjasnio protiv prevlasti cionističkog
lobija, njemu su priredili impičment i izbacili ga iz Bele kuće. Kao povod

je poslužilo prisluškivanje u štabu demokratske partije koje je organizovao
Jevrej Henri Kisindžer. Eto takva je u SAD «demokratija» - židokratija.

U svojoj knjizi «Nevidljiva ruka» (40) Ralf Eperson prikazuje ulogu
takvih organizacija, kao što je Savet za Međunarodne Odnose, Trostrana

komisija, Nacionalni savet crkava, svi mogući Fondovi i t.d. u realnom

upravljanju društvom.
Izbori u Americi su se odavno pretvorili u spektakl, samo što je taj

spektakl komplikovaniji nego što je bio u bivšem SSSR. Realni izbor u

savremenoj Americi ne vrši narod, već uska grupa finansijske oligarhije.
Kandidat na izborima u savremenoj Americi bez ogromnog novca nema

nikakve šanse za uspeh. Zato se realni izbori odvijaju na nivou najviše
finansijske oligarhije Amerike, gde se rešava koga podržati, a koga ne.

Sve političke lidere pažljivo proučavaju i odbacuju. Neugodni odmah
ispadaju iz igre. Mafiji nisu potrebni novi Linkolni i Kenedi. Kao realni

kandidati ostaju samo oni koji odgovaraju vlastodršcima. Pretpostavimo

da je ostalo pet kandidata za predsednika, od kojih svi odgavaraju
oligarhiji. Njih i dopuštaju da idu na izbore. Dalje ide spektakl. Galame

292