Page 160 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

komunizma petougaona masonska zvezda. A sada ćemo razmotriti
osnovne ideje i principe komunizma.

Klasna borba

Marksizam svodi čitav istorijski proces na borbu klasa i odriče
nacionalno i državno jedinstvo naroda. Ustvari lako se vidi da je istorijski

proces – ne samo klasna borba, koliko proces razvoja i borbe rasa, nacija,
država, tajnih društava, težnje ka svetskom gospodarstvu i čak borba

Bogova.

Ali Marks smišljeno kida naciju na delove. U Manifestu taj Jevrejin
piše: »Radnici nemaju otadžbinu« (7, s.44). Marks teži da pokida ne samo

naciju, ne samo državu, već i porodicu. U Manifestu on piše: »Buržoaska
blebetanja o porodici i vaspitanju, o nežnim odnosima između roditelja i

dece pobuđuju odvratnost…« (7, s.43). »Komunisti nema potrebe da
uvode zajedništvo žena, ona je skoro uvek postojala... Komunisti se mogu

prekoriti samo zbog toga, što navodno oni hoće da uvedu umesto

licemerno skrivenog zvanično, otvoreno zajedništvo žena« (7, s.44).
Zašto Marks sve to piše? Zar je on toliko glup? Ne, Marks nimalo

nije glup, taj čupavi Jevrej je imao drugi zamisao. Njegov zadatak je da
nahuška jedan deo nacije protiv drugog. Da baci rulju na nacionalnu elitu.

Svrgnuti nacionalu elitu, slomiti sve strukture društva, uključujući
porodične, i na leđa proletarijata umesto nacionale elite postaviti Židove.

Kada sam proučavao marskizam, pitao sam predavače: »Kako je to

moguće, opisivati složeno društvo samo pomoću dve klase (proletarijat i
buržoazija)?«. A u koju klasu se mogu svrstati, naprimer, članovi CK

KPSS? U proletarijat? U buržoaziju? Očigledno je da oni nisu ni jedno, ni

drugo, to je posebna klasa. A vojna lica – koja je to klasa? Proletarijat,
buržoazija? Ne, takođe posebna klasa koja ima nekoliko različitih potklasa

(generali, oficiri, vojnici). Lekari, inženjeri, pravnici, građevinari, taksisti,
prodavci – jesu li to proleteri ili buržuji? Nisu ni jedno ni drugo.

Sva ta marksistička teorija klasa je – teško bunilo, nametnuto
društvu. Nemoguće je opisati složeno društvo pomoću nekakve dve klase

(proletarijat i buržoazija). A zašto to mi mislimo da je Marks stvarno

težio da adekvatno opiše društvo? Odakle to potiče? Odakle proističe
da je Marsk stvarno imao dobronamerne naučne ciljeve, a ne da je

160