Page 163 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Takvim židovskim imenom neće nazvati svoga sina ni Rus, ni Gruzin.
Pravo prezime Staljina je – Džugašvili. Na gruzijskom švili – to je sin,

džuga – to je Jevrejin. Džugašvili – Jevrejinov sin.
I, naravno, u komunističkom pokretu na najvišim mestima uvek su

držali samo Židove ili makar polujevreje. Da je Staljin bio čist Gruzin,

nikada ne bi dospeo u najviši sastav komunara zajedno sa Lenjinom,
Trockim, Zinovjevim, Kamenjevim, Sverdlovom i t.d.

Nije suvišno podsetiti na jednu zagonetnu epizodu iz života mladog
Staljina, o kojoj prećutkuju svi njegovi biografi: student bogoslovije Josif

Staljin je jednu godinu proveo u Rimu na obuci kod Jezuita (41).

Posle preuzimanja vlasti od strane »proletera« sva ključna
informacija se zatvara i falsifikuje. I odmah se izdaju zakoni koji

zabranjuju da se ta informacija otkriva. Takvi zakoni su kod komunjara
bili: o borbi protiv antisemitizma i raspirivanja međunacionalnih

konflikata (to je, naravno, za jevrejsku mafiju prvi zakon); o borbi protiv
antisovjetske i antikomunističke propagande. A one koji pokušaju da

otkriju tu informaciju i razobliče laž, teraju u zatvore.

Ustvari sve međunacionalne konflikte potpaljuju internacinalisti, to
jest Jevreji. Reč »inter« označava među. Reč »internacionalizam«

označava međunacionalizam. Internacionalizam (međunacionalizam) – je
jedan od osnovnih jevrejskih metoda – zavadi pa vladaj.

Vi mislite da je zatvaranje informacije bilo samo u SSSR? Duboka
zabluda. To se odvija u svim hrišćanskim zemljama. Uzmite sada bilo

koju hrišćansku zemlju. Svuda je zakon o borbi protiv antisemitizma i

»raspirivanja« – jedan od ključnih zakona. Pri tom lako možete da polijete
blatom bilo koji narod planete: Ruse, Nemce, Poljake, koga hoćete. Taj

zakon o »raspirivanju« neće delovati. On deluje samo u interesu svetske

židovske mafije. Židovska mafija ne voli kada se njene metode
obelodanjuju i kada je zbog nečega okrivljuju. I to Vam je sloboda reči,

sloboda štampe i ljudska prava u zemljama demokratije (čitaj židokratije).
Sloboda informacije je veoma jasno obrezana.

Da bi se još jedanput ubedili da je Marks imao podle zamisli u svojoj
prljavoj igri, dovoljno je pogledati ličnu prepisku Marksa i Engelsa, gde

nisu morali naročito da se pretvaraju u zaštitnike radnika i ideje jednakosti

(Sabrana dela, tomovi 21-24). U tim pismima Marks izliva uskipelu
mržnju na sve i svakoga, posebno na proletere, radnike i partijce.

163