Page 29 - Thomas Mann - Čarobni breg

Njegov mozak, koji je radio lagano i spokojno, tim pre što je Hans Kastorp i van kuće
zadržao umirujuću naviku da doručkuje uz porter, punio se analitičkom geometrijom,
diferencijalnim računom, mehanikom, projekcionim crtanjem i grafostatikom, on je
obračunavao potisak sa tovarom i bez tovara, stabilnost, neispravno opterećenje brodskih
prostorija, metacentar, iako ga je sve ovo ponekad stajalo muka. Njegovi tehnički crteži, ti
projekti brodskih rebara, granice gaza i uzdužnih preseka, nisu bili tako dobri kao njegova
slika »Hanze« na pučini, ali gde je trebalo apstraktni plan dopuniti očiglednijom predstavom,
osenčiti crtež tušem i preseke obojiti živim bojama materijala, Hans Kastorp je u tome po
veštini prevazilazio većinu svojih kolega.
Kad je o raspustu dolazio kući, vrlo čist, vrlo dobro odeven, sa malim riđim brkovima na
svom sanjivom licu mladog patricija i očito na putu da jednom zauzme ugledne položaje,
ljudi koji su se bavili komunalnim poslovima i dobro poznavali porodične i lične prilike — a
to je velika većina u jednom autonomnom gradu — njegovi sugrađani, dakle, posmatrali su
ga ispitivački, pitajući se kakvu li će javnu ulogu igrati jednom mladi Hans Kastorp. On je
bio kolenović, njegovo ime je bilo staro i dobro, i jednoga dana, to je gotovo sigurno, moraće
se računati sa njegovom ličnošću kao sa političkim faktorom. Onda će on birati druge ili sam
biti biran i stvarati zakone, u počasnom kakvom zvanju uzimaće udela u državnim brigama,
pripadaće kakvoj grani administracije, finansijskoj ili možda građevinskoj, i njegov će se
glas slušati i važiti kao i drugi. Zanimljivo bi bilo znati za koju će se partiju opredeliti mladi
Hans Kastorp. Spoljašnjost može da vara, ali on je u stvari izgledao baš onako kako ne
izgleda čovek na koga bi demokrate mogle računati, i sličnost sa dedom bila je očigledna.

Možda će biti na njega, postati kočnica, konzervativni element? To je sasvim bilo moguće —
ali isto tako i suprotno. Jer najzad, on je bio inženjer, budući konstruktor brodova, čovek
tehnike i svetskog prometa. Bilo bi dakle moguće da Hans Kastorp ode među radikale,
postane bezobziran čovek od akcije, postane bezbožni rušitelj starih zgrada i prirodnih
lepota, slobodan od svih veza kao Jevrejin i bez pijeteta kao Amerikanac, sklon da pre
bezobzirno raskine sa dostojanstveno nasleđenim tradicijama i da državu gurne u vratolomne
eksperimente, nego da se pomiri sa laganim i obazrivim izgrađivanjem prirodnih životnih
uslova — i to bi bilo moguće. Da li će mu biti u krvi da smatra da Njihove Premudrosti, koje
pozdravlja dvostruka straža ispred Opštine, znaju sve najbolje, ili će pak biti sklon da među
građanima podupire opoziciju? U njegovim plavim očima pod riđoplavim obrvama nije se
mogao pročitati nikakav odgovor na takva pitanja radoznalih sugrađana, a ni on sam, Hans
Kastorp, taj neispisani list hartije, svakako da ga još nije znao.
Kad je krenuo na put na kome smo ga sreli, bilo mu je dvadeset i tri godine. Imao je tada
iza sebe četiri semestra studija na Politehnici u Dancigu i još četiri koje je proveo na
Tehničkim velikim školama u Braunšvajgu i Karlsrue, tu nedavno je bez sjaja i buke, ali vrlo
pristojno, položio prvi deo diplomskog ispita i spremao se da stupi kod Tundera i Vilmsa kao
inženjer-volonter, da bi se na brodogradilištu praktično usavršio. Kad je dotle došao, njegov
životni put uzeo je najpre sledeći tok.
Za diplomski ispit morao je da radi naporno i dugo i kad se vratio kući izgledao je slabiji
nego što je to odgovaralo njegovom tipu. Doktor Hajdekind ga je grdio kad god bi ga sreo i
zahtevao je da promeni vazduh, i to da ga sasvim promeni. Ovoga puta, govorio je on,
Nordernaj ili Vik na Feru ne bi bili dovoljni, i ako se on, doktor, pita, Hans Kastorp treba,
pre nego što stupi u brodogradilište, da ode na nekoliko nedelja u planine.
»To je izvrsno«, rekao je konzul Tinapel svome nećaku i štićeniku, ali u tom slučaju bi se
ovoga leta njihovi putevi razmimoišli, jer njega, konzula Tinapela, ne bi ni sa četiri konja
mogli odvući u planine. Planine, to nije za njega, njemu je potreban razuman vazdušni