Page 78 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

nešto da učini.
Ambasador Smit pružio je kredibilitet izjavama majora Lanca kada je objavio sledeće: „Od
vremena kada je Kastro stigao u provinciju Orijente, u decembru 1956, Stejt department je primao izveštaje o
18
komunističkoj infiltraciji u 'Pokret 26. juli' (što je bilo ime Kastrove gerilske armije).”
Smit je krivicu za dolazak Kastra na vlast pripisao onome kome je trebalo: „Vlada Sjedinjenih
19
Država, njene službe i američka štampa odigrali su glavnu ulogu u dovođenju Kastra na vlast.”
Raspravu o tome da li je komunista ili nije, okončao je sam Kastro, kada je 2. decembra 1961.
20
objavio: „Bio sam komunista od svojih mladih dana.”
Svi koji su tvrdili da Kastro nije komunista su pogrešili, ali šteta je već bila učinjena. Kastro je na
Kubi preuzeo vlast a Sjedinjene Države su brže-bolje priznale tu vlast. Stejt department je dodao i
uveravanje o „dobroj volji” prema novoj vlasti.
Kastro je sada imao mogućnost da na Kubi svoje komunističke ideje sprovede u delo. Jedan od
prvih koraka koje je preduzeo, u maju 1959, bilo je donošenje Zakona o zemljišnoj reformi. Ovaj komunis-
tički program nalagao je seljacima koju vrstu proizvoda treba da gaje i koju cenu za njih da traže. Kao
dodatak, Kastro je doneo i zakone o gradskim reformama koji su ukinuli sve najamnine i kirije i na taj način
zadao odlučujući udarac srednjoj i višoj klasi na Kubi.
Pozicija vlade SAD počela je, međutim, da se menja, bar u okviru rada različitih tajnih službi
koje su bile nadležne za ovakve slučajeve. Predsednik Ajzenhauer dao je odobrenje Centralnoj obaveštajnoj
agenciji da organizuje grupu kubanskih izbeglica u SAD i da od njih načini oružanu silu koja bi se vratila na
Kubu i pokušala da zbaci Kastra sa vlasti. Ajzenhauer je na čelo ove operacije stavio Alena Dalsa, šefa CIA-
e. I Dals i Ajzenhauer bili su članovi Saveta za inostrane odnose (CFR).
Centralna obaveštajna agencija je razvila planove za vojnu invaziju Kube i preliminarno
odabrala dva mesta na kojima bi invazija mogla da se odigra 1961. godine: to su bili Zaliv svinja i grad
Trinidad na Kubi. Ovaj drugi je imao nekoliko izrazitih prednosti u odnosu na Zaliv svinja: bio je udaljen
oko 100 milja od Havane, sedišta Kastrove moći; uglavnom je bio naseljen ljudima koji su bili protiv Kastra;
u njegovoj blizini bio je aerodrom pogodan za iskrcavanje trupa, municije i namirnica koje su bile od životne
važnosti za uspeh misije; a grad je imao i jednu pogodnost koja je bila neophodna u slučaju da invazija
propadne: u blizini je bio planinski venac u koje bi antikomunisti Kubanci mogli da pobegnu. U tim
planinama mogle bi da se sakriju antikastrovske snage i da odatle daju podršku i drugima koji bi se podigli
protiv Kastrove vlasti.
Planovi invazije bili su razmatrani i odobreni od strane Komiteta sastavljenog od nekolidne
zvaničnika Kenedijeve administracije, iako je gospodin Dals zvanično bio postavljen za šefa operacije.
Članovi ovog Komiteta su bili:
državni sekretar Din Rask (Dean Rusk), član CFR-a (Saveta za inostrane odnose),
sekretar odbrane Robert Maknamara (Robert McNamara), član CFR-a,
šef generalštaba, general Laymen Lemnicer (Lyman Lemnitzer), član CFR- a,
Admiral Erli Burk (Arleigh Burke), šef pomorskih operacija,
glavnokomandujući specijalnih snaga za Latinsku Ameriku Adolf A. Berli (Adolf A. Berle), član
CFR-a, i
Mek Džordž Bandi (McGeorge Bundy), specijalni savetnik predsednika za poslove nacionalne
21
bezbednosti, član CFR-a.
Činjenica da su od šest članova ove Komisije petorica bili pripadnici CFR-a, mnogo govori.
Jedan autor je Savet za inostrane odnose nazvao „nevidljivom vladom” Sjedinjenih Država.
Uz sve ovo, predsednik Kenedi, koji je zamenio Ajzenhauera, sazvao je 4. aprila 1961. sastanak
Nacionalnog veća za odbranu, sa ciljem da se plan podrobno razmotri. Među prisutnima su bili i:
Alen Dals, član CFR-a,
RičardBisel (Richard Bissell) član CFR-a,
General Lemnicer, član CFR-a,
Din Rask, član CFR-a,
Robert Maknamara, član CFR-a,
Adolf Berli, član CFR-a,
Artur Šlezindžer, član CFR-a,
Mek Džordž Bandi, član CFR-a,
Tomas Man (Thomas Mann),
Pol Nici (Paul Nitze), član CFR-a,
Daglas Dilon (Douglas Dillon), član CFR-a,

78