Page 77 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

8
individualnih sloboda?”
Život na Kubi je toliko bedan da su mnogi protiv njega protestovali svojim nogama: „Oko 800
9
000 Kubanaca emigriralo je u Ameriku od onda kada je Fidel Kastro preuzeo vlast 1959.”
Da su ljudi na Kubi znali o komunizmu ono što danas znaju, sigurno ne bi dopustili da njihova
zemlja postane komunistička. Kubanci su, međutim, ipak imali informacije o tome da komunizam nije nigde
u svetu doneo dobra, i pre 1959, ali je zemlja, ipak, postala komunistička. Pitanje na ovom mestu, dakle,
treba da glasi: zašto je Kuba komunistička?
Američki ambasador na Kubi za vreme revolucije bio je Erl E.T. Smit (Earl E.T. Smith), i evo šta
on kaže u odgovoru na prethodno pitanje: „Naprotiv, Kastro ne bi mogao da prigrabi vlast bez pomoći Sjedi-
njenih Država. Američke vladine organizacije i štampa SAD odigrale su glavnu ulogu u dovođenju Kastra na
vlast. Kao ambasador Sjedinjenih Država na Kubi u vreme Revolucije 1957-59, imao sam informacije iz
prve ruke o činjenicama koje su omogućile uspon Fidela Kastra. Stejt department je stalno intervenisao -
pozitivno, negativno i dajući signale - u cilju zbacivanja predsednika Fulhensija Batiste (Fulgencio Batista) i
otvaranja mogućnosti da Kastro preuzme vlast na Kubi. Kubanska vlada je pala 1. januara 1959. Sjedinjene
Države nastavile su da pomažu Kastrov režim zadržavajući dugo vremena povlastice za kubanski izvoz
10
šećera.”
Pitanje koje je dugo mučilo one koji su podržavali gerilske aktivnosti Fidela Kastra bilo je: Da li
je on bio komunista pre nego što je postao voda kubanske komunističke vlasti?
Činjenica je da je Kastro bio komunista mnogo pre nego što je počela gerilska borba protiv
Batistine vlasti i činjenica je da su to znali ljudi u američkoj vladi koji su podržavali njegovu revoluciju!
Godine 1948. odigrao se pokušaj komunističkog puča u Kolumbiji, zemlji Južne Amerike. Fidel Kastro je
predvodio grupu studenata koja je provalila u jednu radio-stanicu. Zgrabio je mikrofon i objavio: „Ovde je
Fidel Kastro sa Kube. Ovo je komunistička revolucija. Predsednik je ubijen. Celokupni vojni vrh sada je u
11
našim rukama. Mornarica nam se predala, revolucija je uspela.”
Ovu izjavu čuo je Vilijem D. Pouli (William D. Pawley), bivši američki ambasador u Brazilu i
Peruu, na radiju u kolima dok se vozio ulicama Bogote, glavnog grada Kolumbije, upravo u vreme pokušaja
obaranja legalnih vlasti.
Revolucija je propala i Kastro je pobegao iz Kolumbije u Kubanske planine. Tamo je započeo
revoluciju protiv Batistinine vlasti. To je bilo u decembru 1956, kada je Kastro imao ukupno 82 sledbenika.
Ovaj broj ubrzo se smanjio, i do juna 1957. uz Kastra je bilo samo 30 gerilaca. Stalno se tvrdi da je Kastrova
revolucija bila narodna i da su mu se kubanski radnici pridruživali u gomilama. Jedino što brojevi tvrdoglavo
opovrgavaju ovaj zaključak.
Jedan od prvih promotora Fidela Kastra u američkoj javnosti bio je Herbert Metjus (Herbert
12
Matthews), reporter „Njujork tajmsa” i član Saveta za inostrane odnose (CFR). Svoje čitaoce gospodin
13
Metjus je 25. februara 1957. ovako izvestio: „Ne može se govoriti o komunizmu u pokretu Fidela Kastra.”
Približno u isto vreme, međutim, vlada SAD je dobila informacije da je gospodin Metjus lagao:
„Kompletni dosije o Kastru... i komunistima koji ga okružuju, pripremljen od strane G-2 (obaveštajne
službe) kubanske armije, lično je odnesen u Vašington 1957. i predat u ruke Alenu Dalsu, šefu Centralne
14
obaveštajne agencije (CIA).”
Na nesreću po kubanski narod, a u krajnjem slučaju i po svet, Alen Dals je, takođe, bio član
Saveta za inostrane odnose, i sa informacijama koje je dobio nije učinio ništa.
Još jedanput su (1958) zvanični izveštaji o Kastrovim komunističkim vezama bili uručeni, ovog
puta Vilijemu Vilendu (Willam Wieland), stručnjaku za Latinsku Ameriku pri Stejt departmentu. Kao od-
govor na ove izveštaje, usledio je zahtev gospodina Vilenda da Sjedinjene Države obustave sve isporuke
oružja... kubanskoj vladi Fulhensija Batiste!
U to vreme Kastro je dao intervju Žilu Di Boa (Jules Du Bois) u kojem je tvrdio: „Nikada nisam
15
bio, niti sam komunista...”
Dalju podršku „ne-komunista” Kastro je dobio od američkog ambasadora na Kubi koji je izjavio
16
da Batista više ne uživa podršku SAD, i da treba da napusti Kubu.
Kako bi pokazao da je ova tvrdnja istinita, i da američka vlada podržava Kastra, Roj Rubotom
(Roy Rubottom), pomoćnik sekretara za latinskoameričke poslove, decembra 1958. izjavljuje sledeće:
„Nema nikakvih dokaza o bilo kakvim organizovanim komunističkim elementima unutar Kastrovog pokreta
ili o tome da je sam senjor Kastro pod komunističkim uticajem.
Sa tim se nije saglasio major Pedro Dijaz Lane (Pedro Diaz Lanz), zapovednik kubanske
avijacije. On je u julu 1959. posetio Sjedinjene Države da bi objavio, iz prve ruke, da je Kastro komunista.
Držao je govore širom zemlje, proklamujući ovu istinu, ali ga nije slušao niko ko bi po tom pitanju mogao

77