Page 262 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Givens), koji je javno izjavio „Ubeđeni smo da danas stojimo na obzorju velike kulture... Ali, da bi se ona
dosegla, moraju se učiniti mnoge drastične promene. Umirući laissez-faire (odnosno sistem slobodnog
preduzetništva) mora biti potpuno uništen, i svi mi, uključujući i vlasnike, moramo biti podvrgnuti u velikom
37
stepenu društvenoj kontroli.”
Ovo udruženje se u prošlosti energično zalagalo za neke stvari koje ovde nabrajamo:
1. obrazovanje mladih za globalnu zajednicu;
2. promovisanje snažnijih Ujedinjenih nacija;
3. promovisanje Deklaracije o međuzavisnosti;
4. suprotstavljanje poreskim olakšicama za školovanje;

5. podrška Državnom zdravstvenom planu (socijalizovano lečenje);
6. suprotstavljanje svakom zakonu koji bi išao u korist privatnih škola;
7. zalaganje za to da osnove (čitanje, pisanje, računanje, istorija, geografija i građansko pravo)
ne smeju da okupiraju više od jedne četvrtine đačkog vremena;

8. zalaganje za kontrolu rađanja;
9. zalaganje za sekularni humanizam;
10. otvaranje državnih centara za dnevni boravak dece i
38
11. podrška povećanju državne pomoći i kontrole nad ško lama.
A evo čemu se NEA suprotstavljala (pored ostalog):
1. lokalnoj kontroli javnih škola;
2. lokalnom finansiranju javnih škola;
3. pregledanju udžbenika od strane roditelja;
4. poreskim programima koji predlažu ukidanje poreza vlasnicima kuća;
39
5. davanju poreskih olakšica roditeljima koji plaćaju porez i za javno i za privatno školovanje.
Bivša predsednica NEA-e, Ketrin Baret (Katherine Barrett), u jednoj publikaciji koju izdaje
NEA, izjavila je: „Učitelj će biti prenosilac vrednosti, filosof. Učitelji više neće biti žrtve promena: mi ćemo
40
biti izvršioci promena.”
Lenjin bi se svakako saglasio sa ovakvom konstatacijom. Ostalo je zabeleženo da je rekao:
„Samo radikalnim preoblikovanjem podučavanja, organizovanja i vaspitavanja omladine bićemo kadri da
obezbedimo da napori mlade generacije dovedu do stvaranja društva koje ie potpuno različito od starog, tj.
41
do stvaranja komunističkog društva.”
I za one učitelje koji shvataju šta se događa i koji ne žele da budu deo takvog sistema NEA ima
rešenje. Evo saveta za njih: „Učitelji koji su se prilagodili običajima, ostaju bez službe. Oni mogu da nađu
ispunjenje predajući stepovanje, međutim, ostajući u učionici, oni štete procesu obrazovanja, deci i samima
42
sebi.”
Drugo udruženje je Američka federacija učitelja (AFT). Ova organizacija je još prilikom
osnivanja, maja 1937. godine, dobila podršku od Komunističke partije SAD: „Iz ovoga se može videti koliko
je značajno formiranje Američke federacije učitelja. Zadatak Komunističke partije mora biti da, prvo i pre
svega, podigne klasnu svest učitelja i da ih organizuje... Američka federacija učitelja mora se prvenstveno
baviti trenutnim problemima učitelja (plate, prava, akademske slobode, itd.)... Američka federacija učitelja
sada započinje najširu zakonodavnu kampanju u cilju obezbeđenja državne pomoći za obrazovanje...” (još
43
1937!).
Pravu suštinu obrazovanja i njenu povezanost sa humanizmom sumirao je Čarls Frensis Poter
(Charles Francis Potter) u knjizi Humanizam, nova religija: „Obrazovanje je, tako, najjači saveznik humaniz-
ma, a svaka američka javna škola je škola humanizma. Šta mogu da učine teističke nedeljne škole kada se
časovi drže samo jednom nedeljno i kada one podučavaju mali broj dece? Šta one mogu da učine da bi
44
obuzdale plimu petodnevnog nedeljnog programa humanističkog učenja?”
Postoji, ipak, još jedna skrivena namena današnjeg obrazovanja. O njoj je govorio doktor
Medford Evans: „... državne škole vode politiku da troše novac što je moguće više, a da pruže što je moguće
manje znanja. Trošenje novca predstavlja demonstraciju snage, dok držanje učenika u neznanju
monopolizuje moć u rukama 'insajdera' u vlasti.” 45
1 R. M. Vitni: Crveni u Americi (R. M. Whitney: Redi in America, Boston, Los Angeles:
Western Islands, 1970), str. 55.
2 Vilijem L. Širen Uspon i pad Trećeg Rajna (William WL Shiren The Rise and Fall of the
Third Reich, New York: Simon and Shuster, 1960), str. 249.
3 Ibid., str. 249.
4 „The Review of the News” (September 10,1980), str. 37.

262