Page 100 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 100
dećeg sveta i uticaj sveta zvezda su već sasvim jasni u životu
čoveka, iako svakako nisu poznati nauci.
Na ovaj način je G. završio predavanje.
Sledeći put smo imali veoma mnogo pitanja koja su se
uglavnom odnosila na uticaje raznih svetova i na to zašto nas Ap
solutno ne dostiže.
Pre nego što proučimo te uticaje, počeo je G., i zakone
transformacije Jedinstva u Množinu, moramo izučiti OSNOV
NI ZAKON koji je stvorio sve fenomene u različitosti ili jedin
stvu svih svetova.
To je 'Zakon Trojstva' ili zakon TRI PRINCIPA ili TRI
SILE. Sadrži se od činjenice da svaki fenomen, na kojoj god ska
li bio, ili u kome god svetu bio, od molekularnog do kosmičkog
fenomena, je rezultat kombinacije ili susreta tri različite ili
oprečne sile. Moderna misao shvata postojanje dve sile i neop
hodnost ove dve sile da bi se prizveli fenomeni; sile i otpora,
pozitivan i negativan magnetizam, pozitivan i negativan elektri
citet, muške i ženske ćelije, i tako dalje. Međutim ona čak ni ove
dve sile ne vidi uvek i svuda. Pitanje o trećoj se nikada nije ni
postavilo, a ako i jeste, jedva da se čulo.
Prema stvarnom egzaktnom znanju, jedna sila ili dve sile
nikada ne proizvode fenomen. Prisustvo treće sile je neophod
no, jer samo uz pomoć treće sile prve dve mogu proizvesti ono
što zovemo fenomenom, bez obzira u kojoj sferi.
Učenje o trima silama je koren svih starih sistema. Prva
sila se može zvati aktivna ili pozitivna; druga, pasivna ili nega
tivna; treća, neutralizujuća. To su SAMO IMENA, jer u stvar
nosti su sve tri sile podjednako aktivne i pojavljuju se kao
aktivna, pasivna i neutralizujuća, samo u svojini tačkama susre
ta, to jest, SAMO U ODNOSU JEDNE PREMA DRUGOJ U
DATOM TRENUTKU. Prve dve sile su manje više razumljive
čoveku a treća se ponekad može otkriti bilo u tačci primene si
la, ili u medijumu ili u 'rezultatu'. Ali uopšteno govoreći, treća
sila se ne može tako lako uočiti i razumeti. Razlog se može pro
naći u funkcionalnim ograničenjima čovekovih običnih psiho
loških aktivnosti i u fundamentalnim kategorijama našeg viđenja