Page 67 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

podseća na škole jogija ili fakira, a religije Zapada su degeneri-
sane do te mere da zadugo tu neće biti ničeg živog. Razna okul­
tna i mistična društva i naivni eksperimenti spiritualne prirode
ne mogu dati nikakve rezultate.
Situacija bi zbilja bila beznadežna da ne postoji mogućnost
ČETVRTOG PUTA.
Četvrti put ne traži odlazak u pustinju, ne zahteva da se
čovek odrekne svega u dotadašnjem životu. Četvrti put počinje
sa mnogo udaljenije tačke od puta jogija. To znači da čovek mo­
ra biti pripremljen za četvrti put, a ta priprema se može vršiti u
svakodnevnom životu i ipak biti veoma ozbiljna, da obuhvata
mnogo raznih strana. Dalje, čovek mora živeti u uslovima pri­
godnim za rad na četvrtom putu, ili, barem, u uslovima koji ne
čine taj rad nemogućim. Čovek u svom unutrašnjem i spo-
ljašnjem življenju ima veoma mnogo uslova koji stvaraju nepre­
mostive barijere za četvrti put. Dalje, četvrti put nema konačne
oblike kao što su putevi fakira, monaha i jogija. I, pre svega,
treba ga PRONAĆI. To je prva proba. On nije tako dobro poz­
nat kao tri tradicionalna načina. Ima mnogo ljudi koji nikada ni­
su čuli za četvrti put a ima i onih koji odbijaju njegovog
postojanja ili mogućnost njegovog postojanja.
Istovremeno, početak četvrtog putaje lakši od početka pu­
ta fakira, monaha i jogija. Postoji mogućnost rada na četvrtom
putu i u isto vreme ostati u uobičajenim uslovima života, nasta­
vljajući svoje uobičajene poslove, odnose sa ljudima, ne odusta­
jući od bilo čega što smo do tada sledili. Naprotiv, uslovi života
u kojima je čovek na početku svog rada, u kome ga, da tako
kažem, rad sam pronalazi, su NAJBOLJI MOGUĆI za njega, u
svakom slučaju barem za početak. Ti uslovi su SAM ČOVEK,
jer čovekov život i uslovi tog života odgovaraju onome što on
jeste. Svaki drugi uslovi bi bili veštački za njega i u takvim
veštačkim uslovima rad ne bi bio u stanju da dodirne svaku stra­
nu njegovog bića odjednom.
Zahvaljujući tome, četvrti put dodiruje simultano svaku
stranu čovekovog bića. To je rad na TRI SOBE ODJEDNOM.
Fakir radi na prvoj sobi, monah na drugoj a jogi na trećoj. Po
prispeću do četvrte sobe fakir, monah i jogi ostavljaju iza sebe
mnoge nezavršene stvari, i ne mogu upotrebiti ono što su posti-