Page 64 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

cu od siromašnih roditelja. Ta deca postaju njihovi učenici i imi­
tiraju ih, postajući kasnije fakiri.
Neki ljudi postaju fakiri nakon posmatranja fakira, dobi-
jajući želju da i sami to postanu. U blizini fakira u hramovima
mogu se videti ljudi koji ih imitiraju, koji sede ili stoje u istim
pozama. Naravno ne dugo vremena, ali ponekad i po nekoliko
sati. Ponekad se dešava da čovek ode u hram slučajno u povodu
nekog praznika i počne da imitira fakira koji mu se naročito do­
padne, i da se nikada više ne vrati kući, već se pridruži učenici­
ma fakira i kasnije tokom vremena i sam postane fakir. Morate
razumeti da reč 'fakir' stavljam pod znake navoda. U Persiji reč
FAKIR znači prosjak; u Indiji gomila žonglera sebe naziva FA-
KIRIMA. Evropljani, naročito učeni, često nazivaju fakirima
JOGIJE, a isto tako i MONAHE raznih redova.
U stvarnosti putevi fakira, putevi monaha i putevi jogija
su potpuno različiti. Do sada sam govorio o fakirima. To je prvi
put.
Drugi put je način monaha. To je put vere, način religioz­
nog osećanja, religioznog žrtvovanja. Samo čovek jakih reli­
gioznih emocija i veoma jake religiozne mašte može postati
'monah' u pravom smislu te reči. Put jednog monaha je takode
veoma dug i težak. Monah provodi godine, desetine godina u
borbi sa samim sobom, ali se sav njegov rad koncentriše na dru­
gu osobu, na drugo telo, to znači na OSEĆANJA. Sve svoje emo­
cije podređuje jednoj, veri, on razvija JEDINSTVO u sebi, volju
nad osećanjima, i na taj način stiže do četvrte sobe. Međutim
njegovo fizičko telo i kapacitet mišljenja mogu ostati nerazvije­
ni. Da bi mogao da upotrebi ono što je postigao mora razvijati
svoje telo i sposobnost da misli. To se može postići jedino pu­
tem novih žrtava, novih teškoća, novim odricanjem. MONAH
MORA POSTATI JOGI I FAKIR. Veoma malo njih dostigne
ovo; još manje prebrodi sve teškoće. Većina ih ili umire pre to­
ga ili postaju monasi samo spoljašnjim izgledom.
Treći put je jogi put. To je put znanja, uma. Jogi put sadrži
rad na trećoj sobi i u težnji da se uđe u četvrtu sobu pomoću zna­
nja. Jogi stiže u četvrtu sobu razvijanjem svog uma, međutim
njegovo telo i emocije ostaju nerazvijeni i isto kao i fakir i mo­
nah, on ne može da upotrebi rezultate svojih napora. On zna sve